In memoriam: Herta Haas

Herta je bila učesnik Narodnooslobodilačkog rata i nosilac partizanske spomenice. Rođena je u Mariboru 1914. godine, a revolucionarnom radničkom pokretu pristupila je kao student Visoke ekonomske škole u Zagrebu. Tita je upoznala 1937. u Parizu gde je kao kurir donela falsifikovane pasoše za španske borce. Ljubav se desila dve godine kasnije u Istanbulu, kada je ponovo donosila falsifikovani pasoš, ovog puta Titu lično. Kasnije je ispričala da je tada Tito u Zagreb krišom nosio dokumente koje su urolali, stavili u prezervativ, pa u tubu od paste za zube. Kada su se vratili u Zagreb, živeli su zajedno pod tajnim imenima Marija Šarić i Slavko Babić.

Evo kako je Tito u to vreme opisao Hertu: „Ima 25-26 godina. Ove godine završava Ekonomski fakultet. Sitnoburžoaskog je porijekla. Njen otac bio je socijalista. Majka joj je službenica. Staž u našem pokretu – pet godina. Nije hapšena. Odan je i povjerljiv čan partije, ali ima sitnoburžoaskih ostataka“.

Ljubav je trajala kratko. Herta je ostala u drugom stanju a Tito je napustio neposredno pred porođaj. Te 1941. godine u maju otputovao je u Beograd gde je otpočeo romansu sa kurirkom Davorjankom Zdenkom Paunović, svojom sledećom suprugom, a Herta je rodila Mišu. Nakon porođaja u prvo vreme u svom stanu Hertu je skrivao advokat Vladimir Velebit, kasnije ministar spoljnih poslova koji je takođe doživeo duboku starost – umro je u Zagrebu 2004. u 98. godini. Miša Broz je prvi put oca video tek 1945. godine. Tito je želeo da mu se Herta vrati, ali nije pristala.

Prema tvrdnjama ljudi koji su joj bili blisku, Herta se užasavala javnosti. Ipak, pojavila se kao sagovornica u seriji o Titu Lordana Zafranovića. Četrnaestočasovni intervju s njom je uradila Mira Šuvar, novinarka i supruga pokojnog Stipe Šuvara. Između ostalog, ispričala je kako su je 1943. uhapsile ustaše, a ona je pokušala da se ubije. Njenu izjavu preneo je zagrebački „Globus“: „Nije to tako lako, prerezati žile, tim više što to nije bio dovoljno oštar nož… Kad sam dovoljno krvi izgubila, pala sam u nesvijest. Prije toga sam još nešto poduzela. Rekla sam: ovaj nakit što ga imam od Tita, to neće nijedna ustašica iza mene nositi! To bi mi bilo gore nego sve drugo. I kao kod nekog ceremonijala, najprije sam bacila sat u WC školjku, pa povukla vodu, zatim mali platinasti prsten koji mi je Tito kupio u Moskvi i onda burmu, i opet povukla vodu… I onda kada su mi ruke bile čiste, rekla sam: sad me imajte. Što se Tita tiče, znala sam da će mu biti žao, mi smo se u najboljim odnosima i u najvećoj ljubavi rastali, prema tome znala sam da će mu biti žao, ali sam rekla, on je muškarac u najboljim godinama, njemu drugo neće preostati, naći će drugu ženu i zaboraviti.“

Herta je zahvaljujući Velebitu razmenjena za grupu nemačkih naučnika zarobljenih u Bosni koji su tragali za uranom za Hitlerovu atomsku bombu. Posle rata radila je u Saveznom izvršnom veću. Udala se i rodila dve ćerke. Osim da je bila veoma hrabra i sposobna, o Herti se najčešće navodi da je bila član SKOJ-a je od 1934, a Komunističke partije Jugoslavije od 1936. godine. Aktivno je radila u Ženskom pokretu u Mariboru i Omladinskoj sekciji ženskog pokreta u Zagrebu. Radila je u punktu za odlazak dobrovoljaca u Španiju, kao i na zadacima tehnike CK KPJ.

Herta je živela u Beogradu sa ćerkama, profesorkama na Beogradskom univerzitetu. S pažnjom je svakodnevno pratila politička dešavanja kao i vesti iz sveta. Kažu da je i u dubokoj starosti bila izuzetno lepa.