Intervju: Goran Ješić
Od hepatitisa u Srbiji boluje 500.000 ljudi, tokom 2012. registrovani broj novoobolelih porastao je na 602, dok je broj zvanično lečenih pao na samo 309
Ovaj virus je izuzetno lako prenosiv, ali vrlo otporan, pa dugo opstaje u spoljnoj sredini. Posle akutnog hepatitisa B pet do deset odsto bolesnika ne uspeva da eliminiše virus, odnosno on se i dalje razmnožava u jetri uzrokujući hronično zapaljenje, to jest hronični virusni hepatitis B.
Većina bolesnika nema simptome, a i ako se oni jave, veoma su nekarakteristični. To su najčešće malaksalost i slabiji apetit, muka sa gađenjem na hranu, povraćanje, tamna mokraća i svetla stolica, žutilo beonjača i kože…
Posle više godina, u proseku posle dve decenije, oko 30 odsto bolesnika razvija cirozu jetre sa mogućnošću dalje progresije bolesti ka insuficijenciji, odnosno slabljenju svih funkcija jetre i razvoju tumora.
U svetu sa hepatitisom B živi oko 400 miliona ljudi, dok u u Srbiji ovu hroničnu virusnu infekciju ima oko dva odsto populacije, a da to većina i ne zna.
U Srbiji danas živi oko 500.000 osoba inficiranih hroničnim virusnim hepatitisom B i/ili C. Oba ova virusa prenose se putem zaražene krvi, seksualnim putem, tetovažom, pedikirom ili manikirom, što mogućnost infekcije čini prilično velikom, međutim mali je broj osoba koje obraćaju pažnju na upozorenja o njihovom lakom prenošenju, baš kao što ni mnogi inficirani nisu toga svesni jer ove viruse lako „nose“ i nemaju vidljive simptome.
Upravo ovo i jeste razlog zbog koga se na lečenje u našoj zemlji godišnje prijavljuje tek nekoliko stotina ljudi. U 2011. godini na terapiji je bilo 367 obolelih, tokom 2012. registrovani broj novoobolelih porastao je na 602, dok je broj zvanično lečenih pao na 309. Ovi podaci, prema rečima predsednice Udruženja za pomoć obolelim od hroničnih virusnih hepatitisa (HRONOS) Ðurđe Beoković, govore da je nužno hitno donošenje nacionalne strategije za borbu protiv ove bolesti. Govoreći o problemima sa kojima se pacijentu sreću, predsednica HRONOS-a je istakla da je dobrovoljno testiranje onemogućeno ili otežano jer nedostaju reagensi.
Osim otežanih mogućnosti za dijagnostikovanje bolesti, oboleli nemaju saznanja kada i kako mogu da najbrže dođu do terapije, što sve za posledicu ima to da se povlače, osamljuju i postaju izolovani.
Neobaveštenost doprinosi i tome da građani izbegavaju da prime vakcinu koja efikasno štiti od infekcije hepatitisom B, koja je obavezna po našem zakonu. Država, međutim, nema mehanizam vršenja adekvatne kontrole nad vakcinacijom, a ono što još otežava situaciju su – skupi lekovi. Prof. dr Dragan Delić iz Kliničkog centra Srbije izjavio je da je nadležnom fondu predat predlog za takozvanu trostruku terapiju kod odabranih pacijanata, da bi odgovor trebalo da stigne u martu i da se očekuje da će biti pozitivan. Druga dobra vest je da Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ namerava da otvori kancelariju ili centar koji će se baviti samo virusima hepatitisa.
Do tada preporuka je voditi računa o načinu življenja, jer kada je hepatitis u pitanju, ne postoje rizične grupe, već rizični načini ponašanja.
Oko 80 odsto inficiranih ovim virusom nema nikakve simptome, već bolest „preleži na nogama“. Preostalih 20 odsto oseća muku, gađenje, povraćanje, ima slab apetit, tamnu mokraću, žute beonjače, što je i najčešći razlog da se obrate lekaru. Međutim, bez obzira na lečenje, od 60 do 90 odsto inficiranih, u organizmu doživotno zadržava virus hepatitisa C, u vidu hronične infekcije.
Virus C u svetu danas nosi 170 miliona ljudi, ili tri odsto populacije. U našoj zemlji zaražen je oko jedan odsto stanovništva, s tim što je virusna infekcija dokazana samo kod petine, dok preostali i ne znaju da ga nose.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
