Hapšenja zbog paljenja ambasade SAD 2008.

U nekoliko gradova u Srbiji, u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Inđiji, u utorak, 10. aprila policija je sprovodila akciju hapšenja 14 osoba osumnjičenih za paljenje ambasade SAD u Beogradu 21. februara 2008. godine, posle protesta „Kosovo je Srbija“, potvrdila je republički javni tužilac Zagorka Dolovac.

Kriminalistička policija u Novom Sadu privela je pet osumnjičenih osoba – to su Đorđe T. , Aleksandar E. , Nikola K., Dušan S. i Filip B, svi između 23 i 33 godine starosti. Oni su policijskim vozilima upućeni u Beograd.Protiv Filipa B. i Nikole K. do sada su podnošene krivične prijave zbog nasilja na sportskim priredbama, dok je protiv Aleksandra E. podnošena prekršajna prijava zbog nasilničkog ponašanja.

Kako RTS saznaje osumnjičeno je sedam osoba iz Novog Sada i sedam iz Beograda i Pančeva, a među njima su i dvojica maloletnika.

Iz grupe izgrednika iz Beograda i Pančeva dvojica su osumnjičena za krivično delo nasilničko ponašanje, a dvojica se terete za napad na ambasadu Turske 17. februara 2008, u manjim neredima koji su izbili u Beogradu na dan kada je proglašena nezavisnost Kosova.

Tužilaštvo je više od godinu dana pribavljalo dokaze o događajima od 21. februara 2008, među kojima su i snimci stranih ambasada u Beogradu. Republičko javno tužilaštvo je pribavljene snimke dostavilo Ministarstvu unutrašnjih poslova 15. juna 2010. i tražilo od da se sa tih snimaka izvrši identifikacija sumnjivih lica. Prema medijskim navodima identifikovano je oko 50 učesnika nereda. Među osumnjičenima su i članovi navijačkih grupa koji su od ranije poznati policiji po incidentima na utakmicama.

Do sada je samo protiv Milana Živanovića, studenta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Okružno tužilaštvo u Beogradu podiglo 10. aprila 2009. optužnicu za „teško delo protiv opšte sigurnosti“ zato što je između 18 i 20 sati, sa grupom nepoznatih lica otišao sa skupa „Kosovo je Srbija“ i iz Ulice kneza Miloša, zajedno sa ostalima, kamenjem gađao prozore i fasadu ambasade, a potom se preko terase koja se nalazi na prvom spratu prebacio u unutrašnjost diplomatskog predstavništva, lomio i uništavao inventar u ambasadi, a potom su izazvali požar i doveli u opasnost život ljudi. Optužen je i za „tešku krađu“, jer je sa zgrade ambasade uklonio američku zastavu i na njeno mesto stavio srpsku zastavu. Protiv njega je počelo je suđenje u Okružnom sudu. 4. novembra 2009. godine. Živanović, koji se brani sa slobode je tokom ranijeg suđenja potvrdio da na mesto američke zastave istakao srpsku, ali je negirao da je izazvao požar u toj zgradi. Suđenje je prekinuto zbog promene predsednika sudskog veća i 21. februara 2011. počelo je ispočetka.

Za teško delo protiv opšte sigurnosti zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina.

Prilikom paljenja američke ambasade nastradao je Zoran Vujović (20) iz Novog Sada, rodom sa Kosova, izbeglica od 1999.

Slučaj ima političku pozadinu – sporenja oko organizovanja protesnog skupa „Kosovo je Srbija“ na kome u govorile javne ličnosti, a od političkih lidera Vojislav Koštunica tadašnji premijer i Tomislav Nikolić, tadašnji lider radikala.

Mitingu je prisustvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi. Nakon mitinga masa je otišla pred Svetosavski hram na Vračaru na moleban i prigodni koncert.

Na kraju mitinga jedna grupa se izdvojila iz mase i kamenovala nekoliko ambasada, a kasnije izazvala i nerede u centru grada u kojima je bilo i pljačke prodavnica. U neredima je povređeno 200 ljudi, a policija je privela 192 osobe. Pored toga što su izgrednici zapalili zzgradu američke ambasade, demolirana je hrvatska ambasada, a oštećena je i ambasada Turske.

Organizatori mitinga su bile i partije na vlasti i partije u opoziciji, a nije poznato kakva je bila komunikacija njihovog obezbeđenja i snaga reda. Tadašnji ministar policije Dragan Jočić je bio u bolnici.

Požar u američkoj ambasadi bio je povod za povremene varnice između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Razgorela se i politička polemika o tome da li je trebalo organizovati visoko rizičan skup i o tome zašto na skupu nije prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić. Predsednik Tadić nije prisustvovao mitingu zbog puta u Rumuniju. Demokratska stranka je prebacivala tadašnjoj Koštuničinoj vladi da nije blagovremeno intervenisala da spreči eskalaciju.

Tadić je tvrdio da je u odsustvu blagovremene policijske intervencije kao predsednik poslao vojne specijalce da raščiste nerede pred američkom ambasadom. Tadić je, inače, u jednoj prilici u Skupštini Srbije rekao da je tadašnji premijer Koštunica zahtev da policija interveniše odbijao rečima da Srbija ne treba da pokaže da je više protiv onih koji protestuju nego protiv onih protiv kojih oni koji protestuju zbog toga što su priznali nezavisnost Kosova. U političkoj čaršiji vlada uverenje da je zbog tog incidenta Vašington svojevremeno „precrtao“ Vojislava Koštunicu.

Koštunica je na te prigovore odgovarao da Srbiji u tom trenutku nije odgovaralo da u Beogradu izbije incident i da, dakle, inspiratore incidenta treba tražiti na drugoj strani, a ne u vladi Srbije.

Kako javlja RTS, američka ambasada pozdravila je hapšenje odgovornih, ističući da je važno da se kazne ne samo počinioci, već, kako se kaže „i oni u vlasti koji su pre četiri godine naredili ili na drugi način podržali nečuveno kršenje domaćeg i međunarodnog zakona“. Ambasada SAD saopštava da ceni podršku koju su tokom istrage pokazale „srpske vlasti, uključujući predsedništvo, ministra pravde, glavnog tužioca i policiju…“ U saopštenju američke ambasade se taj slučaj pominje kao jedan od prioriteta, „kao što je istakla direktorka DEA Mišel Leonhart tokom susreta sa srpskim zvaničnicima“.