Intervju: Goran Ješić
Ekskluzivno za Vreme nemački nobelovac Ginter Gras govori o socijaldemokratiji i Viliju Brantu, globalizaciji i lobističkim grupama koje guše demokratiju, o tome zašto je decenijama prećutkivao da je kao sedamnaestogodišnjak regrutovan u SS-jedinicu, o Jugoslaviji i Titu, književnosti i opsesiji, pisanju i crtanju, o Trećem svetskom ratu koji je počeo, samo mi toga nismo svesni
O socijaldemokratiji u Evropi
U vreme kada je Vili Brant bio na čelu nemačke vlade i dok je bio predsedavajući Socijalističke internacionale sa Brunom Krajskim i Olafom Palmeom, ona je imala spoljnopolitičku težinu. Kada je, na primer, u Portugalu počela revolucija karanfila, Amerikanci su u njoj videli komunističku opasnost i hteli to da reše modelom već primenjenim u Čileu. Socijalistička internacionala na čelu sa Brantom je, hvala bogu i u interesu Portugala i ljudi u Evropi, uspela da spreči da se sprovede u delo plan Henrija Kisindžera. Takvu težinu socijademokratske i socijalističke partije danas više nemaju, jer im se interesi razilaze.
O priznanju da je šest meseci provedeo u SS jedinici
Postojala je povika da sam to učinio tek u poznim godinama, ali sam tek u poznijim godinama počeo da pišem direktno autobiografski, a onda je bilo logično da to stavim u kontekst mlađih dana. Ja nisam dobrovoljno pristupio SS-u. Ja sam se prijavio u mornaricu, hteo sam po svaku cenu da budem u podmornici, da budem heroj pod vodom. Ali, tada već ništa nije bilo sa podmornicama i mene su regrutovali u SS-jedinicu, što se prećutkuje kada ljudi sude o tome sa današnjeg stanovišta. Tek naknadno, kako su mi zločini koje je počinio SS bivali sve jasniji i jasniji, to saznanje je za mene bilo zastrašujućeg intenziteta, povezano sa osećanjem srama. Iako za tih pola godine nisam učinio ništa zločinačko, to me je opterećivalo i to osećanje će ostati. To ne može da se odradi i kaže: sad je gotovo.
O podršci bombardovanju Savezne republike Jugoslavije 1999.
To ima svoju predistoriju. Tu je bilo Kosovo u kome je Srbija sprovodila teror nad albanskim stanovništvom i ja sam bio za to da to mora da se okonča. Bio sam međutim protiv bombardovanja Srbije i Beograda, pogotovu kada su te čuvene kolateralne greške uzele maha. Da danas stojim pred tim izborom rekao bih „ne“ bombardovanju. Trebalo je predvideti da će akciju predvoditi Amerika, da se neće zaustaviti na Kosovu i da će se proširiti na Srbiju. To je bila moja pogrešna procena, danas bih se sa dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama zalagao protiv bombardovanja.
O Jugoslaviji
To je bila jedina komunistička zemlja u kojoj su objavljivane moje knjige jedna za drugom. Već i po tome se razlikovala od svih država Varšavskog pakta.
O svesti o sopstvenim korenima, poreklu i književnosti
To se meni, kao i nekim drugim autorima, pojačano nametnulo kao pitanje, jer sam izgubio svoj zavičaj. A ništa tako ne tera na opsesivno pisanje, kao što to čini gubitak – u mom slučaju – gubitak zavičaja. Ja sam onda kao pisac pokušao da nešto što je izgubljeno, uz pomoć književnosti opet prizovem, da to na sasvim drugi način uspostavim fikcijom i fantastičnim realizmom u „Limenom dobošu“.
O izjavi da se već nalazimo u Trećem svetskom ratu
Nalazimo se u Trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo; budući istoričari će raspravljati oko toga kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta koja su daleko jedno od drugoga, a ipak je kod svih očigledna nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat. Ranije nikome ne bi na pamet palo da, na primer, konflikt sa Rusijom oko Ukrajine ima veze sa onim što se dešava u Siriji. A povezani su zbog sveopšte nemoći politike da se problemi reše pregovorima. Ako je tu nafta, onda se napada, ako nema nafte, onda ne…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
