Gazda Jezda izručen Srbiji

Jezdimir Vasiljević, vlasnik propale piramidalne štedionice „Jugoskandik“ izručen je u petak 26. marta 2010. Srbiji iz Holadnije. Međunarodna poternica za Vasiljevićem raspisana je po nalogu Okružnog suda u Beogradu 24. decembra 2007, a po poternici srpskog Interpola holandska policija je 4. aprila 2009. uhapsila Vasiljevića, koji je izručenje sačekao u ekstradicionom pritvoru. Na izručenje se čekalo godinu dana zbog prava žalbe na prvostepenu odluku holandskog suda. Za razliku od Švajcarske u kojoj ne postoji pravna kvalifikacija „zloupotreba službenog položaja“, što je vidljivo iz slučaja Subotić, u pravosudnom sistemu Holandije to delo postoji. Neki mediji izveštavaju da je Vasiljević zapravo pokušavao da izdejstvuje da bude izručen Ekvadoru, čije državljanstvo takođe poseduje. Datum njegovog izručenja čuvan je u tajnosti, a akciju ekstradicije obavili su pripadnici Interpol policije.

Vasiljević je sa aerodroma sproveden u pritvor Okružnog zatvora u Beogradu. Posle estradicije biće nastavljen sudski proces (zloupotreba službenog položaja, prevara i utaja u vezi sa piramidalnom štednjom u „Jugoskandiku“) koji je pre više od tri godine prekinut. Prema navodima optužnice, Vasiljević i saradnici Ljubivoje Šundić, Dragan Antonijević i Stevan Protić su zloupotrebom položaja proneverlili oko 29 miliona evra i oštetili štediše za 190 miliona nemačkih maraka. Vasiljević je i pre početka tog suđenja bio u višegodišnjem bekstvu, ali je uhapšen u februaru 2001. na beogradskom aerodromu, po povratku sa Kipra. U pritvoru je tada proveo devet meseci, odakle je pušten 22. oktobra 2001. kada je sud odlučio da ga pusti na slobodu prihvatanjem njegovog jemstva, hipoteku na jednu kuću na Dedinju u iznosu od 500.000 evra, koja se, inače, ne vodi na njegovo ime. Posle Vasiljevićevog ponovnog bekstva iz zemlje to jemstvo je propalo tako da založena kuća čeka javnu prodaju.

Jugoskandik, zbog koga se sudi Vasiljeviću, kao i Dafinment banka je prevara velikog broja ljudi devedesetih u Srbiji, koja je slična onoj iz 1930. koju je osmislio italijanski imigrant, Čarls Ponci, po kome je i dobila ime Poncijeva šema. Osnova ove šeme je da se prevarant uz podršku uticajnih krugova ili države navede štediše ili investitore da ulože novac u «siguran posao« uz nuđenje visoke zarade od 10 do 50 odsto mesečno. Prvim štedišama ili investitorima navučenim da kratkoročno, radi probe ulože novac, ulog se na vreme vraća uz dogovorenu kamatu. To privlači masu lakovernih. Kad je u mrežu uhvaćen veliki broj ljudi u prvom periodu priliv novca od novih ulagača je mnogo veći od dugovanja pa prevaranti počinju da ulažu novac u velelpne zgrade, kola, nakit i skupe provode koji dodatno uveličavaju slavu ovih „mecena i dobrotvora“. Prevaranti vole da se pojavljuju na televiziji i odgovaraju na ovakva pitanja. Gazda Jezda se predstavljao i kao kandidat za predsednika.

Na pitanja ekonomista kako ovakve firme mogu da isplaćuju tolike kamate, obično se govori o uvoznim poslovima sa deficitarnim robama ili kratkoročnim pozajmicama inostranim i domaćim firmama za koje garantuju «inostrana osiguravajuća društva« i da ne postoji šansa da investitori izgube novac. Problemi nastaju kad količina novca od novih ulagača postane manja od sume koja mora da se isplati starim ulagačima. Klasična izjava prevaranata je – ako nam Vlasti dozvole da radimo, moći ćemo da vratimo novac našim ulagačima, u protivnom… Tako nekako je u trenutku kraha Jugoskandika govorio i Gazda Jezda, pre nego što je 1993. pobegao u Mađarsku. Tada je najavio da će se vratiti za „nekoliko sedmica, a najviše za tri meseca „.

Sledi „Lik i delo Jezdimira Vasiljevića“ iz 2001. godine.

Vreme broj 529, 22. februar 2001.

Lik i delo: Jezdimir Vasiljević

Biznismen

Osnovni podaci: Rođen je novembra 1948. godine u selu Topolovnik (Veliko Gradište) u porodici zemljoradnika (otac Ljuba, majka Rosica). Odrastao je uz seoske dečije igre: „Noću smo oblačili jagnjeću kožu naopako, kucali na prozor i plašili ljude.“ Osnovnu školu završio u Velikom Gradištu, kao đak pešak. Ženio se nekoliko puta. Bračni život počeo je sa Zoricom u svojoj 15. godini i iz tog braka ima ćerku Živojku. Drugi brak je sa Ružom, koja mu je rodila Davida i Lava. Treća žena mu je Karmela sa kojom ima Stefana i Mariju.

Karijera: Otišao u inostranstvo u 23. godini života sa namerom da se tamo obogati. U Kanadi, SAD-u, Australiji, Sri Lanki, Singapuru, Švedskoj, Austriji…. Bavio se raznim poslovima emigranta prve generacije: tražio dijamante, pilotirao, igrao šah i igrao na berzi, lovio kengure, brao trsku… „Krenuo sam u svet sa pet dolara, a sada imam brodove, kuće, automobile, puno dece, imam sve. Radio sam kao fizički radnik, još imam ožiljke od kada smo trsku sekli. Jedno vreme sam bio i ‘nosač tašne’ bankarima i biznismenima. Kupovao sam zanat. Ja sam kompjuter.“ Početkom 90-ih godina došao je u Jugoslaviju i počeo biznis prodajom video-kaseta, televizora i japanskih automobila da bi početkom 1991. godine osnovao Jugoskandik, štedionicu koja je ojadila hiljade lakomih štediša. Proglašen za biznismena 1992, iste godine bio i kandidat za predsednika Srbije. Pod sloganima „Čovek promena“ i „Ja to mogu da ostvarim“ građanima poručivao: „Otvorite oči i vidite dokle smo stigli.“ Na izborima se plasirao na peto mesto sa osvojenih 61.729 glasova (ili 1,38 odsto), a iste godine je uplatio u izborni fond SPS-a 200.000 maraka. Aktivisti SPS-a tvrdili su da je Gazda Jezda dobrovoljno dotirao kampanju.

Nacionalnost: Vlah. Tražio autonomiju Vlaške krajine koja je, po njegovim rečima „anektirana pre Prvog svetskog rata, stanovništvo je asimilovano, prezimenima je dodavano ‘ić'“.

Kako se obogatio: „Uvek sam pratio gde i koliko ulažu priznati biznismeni. Tamo gde su oni ulagali veliki novac, ulagao sam svoju crkavicu.“

Kada je pobegao: Pobegao je 8. marta 1993. godine. „Nisam pobegao. Izašao sam da bih nastavio borbu protiv državnog kriminala.“ Ubrzo je štedionica Jugoskandik zatvorena i tada je njena imovina, kako je vlasnik tvrdio, iznosila 120 miliona maraka, da bi se posle četiri godine smanjila na 40 miliona, a 2000. na 20 miliona. Kolika je imovina saznaće se kada se okonča stečajni postupak, koji je najduži u istoriji Privrednog suda. Imovina Gazda Jezde pre bekstva je bila impozantna. Ostavio je vilu na Senjaku vrednu dva miliona dolara, kuću na Banjici, stan u centru Beograda, dva TV kanala i TV stanicu MV Chanel real time i učešće u TV Palma, mesečnik „BiG“, akcije beogradskog hipodroma, 124 automobila, desetak kamiona… U međuvremenu je živeo u Mađarskoj, Izraelu, Kolumbiji, Ekvadoru, Rumuniji, a po svetu se šetka, kaže, sa diplomatskim pasošem.

Zašto se do sada nije vratio u Jugoslaviju: „Za prava mojih štediša lakše je izboriti se iz inostranstva. Kada bih se vratio, odmah bi me uhapsili. Kako bih onda mogao da se borim?“

Planovi: „Moram da nastavim da se borim sve dok ne oborim ovaj režim ne na kolena već na leđa. Režim moram da uništim. Organizovaću ÿude koji žive u Jugoslaviji i patriote iz inostranstva koji će uništiti sadašnji režim. No, za to mi neće biti potrebno mnogo vremena. Za nekoliko sedmica, a najviše za tri meseca, vratiću se u Jugoslaviju“, govorio je 1993. godine.

Zasluge: Zbog Vasiÿevićevih zasluga za organizaciju meča stoleća Fišer – Spaski, u koji je uložio više od 15 miliona dolara, u znaku Gazda Jezde proteklo je obeležavanje godišnjice proglašavanja Crne Gore za prvu ekološku državu na svetu. Gazda Jezda je bio sponzor te proslave, a država Crna Gora odužila mu se tako što je organizacija šahovskog meča Fišer – Spaski proglašena za ekološki program godine.

Da li je trgovao oružjem: „Nikada nisam trgovao oružjem.“

Otkriće: Elektrogenerator zatvorenog strujnog kola. „Moj generator krši tradicionalne zakone fizike.“

Obećanje: „Otkupiću dugove Srbije.“

Dragoslav Grujić