EK: ACTA je bila greška

Evropska komisija napravila je grešku kada je usvojila ACTA sporazum o suzbijanju piraterije, jer prethodno nije poslušala glas građana, piše portal EU obzerver koji citira potpredsednika Komisije Maroša Šefkoviča. On je izjavio da je Brisel bio iznenađen masovnim protestima protiv ACTA.

Šefkovič je objasnio da je Evropska komisija shvatila da su napravili grešku pošto su tokom zime hiljade ljudi uprkos vrlo hladnom vremenu izašli na ulice evropskih gradova da izraze protest protiv ACTA. Građani su se pobunili jer smatraju da ACTA uvodi cenzuru na internetu te da krši osnovna ljudska prava, pre svega pravo na privatnost.

Zbog toga, a i zbog „neverovatnog talasa komunikacije preko društvenih mreža“, na koji nisu odreagovali na vreme, Evropska komisija je uputila ACTA sporazum u Evropski sud koji će proceniti njegovu ustavnost.

Takozvani Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (ACTA, Anti-Counterfeiting Trade Agreement) bio je uzrok višemesečnih protesta održanih u više zemalja, posebno članica Evropske unije. Brojni stručnjaci javno su se pobunili i ukazali na moguće posledice po prava i slobode čoveka, a istovremeno Odboru za peticije Evropskog parlamenta podneto je 2,4 miliona potpisa građana EU protiv ovog međunarodnog sporazuma.

ACTA su inače oktobra prošle godine u tajnosti potpisali SAD, Japan, Švajcarska, Australija, Meksiko, Kanada, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja, a ove godine počelo je potpisivanje i u zemljama EU, ali je ubrzo prekinuto zbog pomenute serije protesta u evropskim gradovima.

ACTA je, inače, vodič za uspostavljanje međunarodnih standarda za zaštitu intelektualne svojine, odnosno za borbu protiv piraterije, falsifikovanja i krađe intelektualne svojine. Svaka država potpisnica ACTA ima zadatak da odredbe iz tog sporazuma prilagodi svom zakonodavstvu.

Sporazum ima veliku vezu i sa Srbijom koja bi morala, makar zbog harmonizacije svog zakonodavstva sa EU da ga usvoji. Međutim, ukoliko ga Evropa odbije, pitanje je da li će Srbija, u kojoj je takođe održano nekoliko protesta protiv ovog dokumenta, ostati „slobodna“.

Na javnoj debati o ACTA koja je pre dve nedelje održana u Beogradu, većina učesnika složila se da ovaj sporazum, štiteći pravo na intelektualnu svojinu, zadire u sferu privatnosti građana vređajući neka osnovna prava koja su nam još davno zagarantovana.

Da li će Srbija odbiti da potpiše ACTA sporazum još nije poznato – kao i u drugim državama, ta priča će samo jedan od epiloga dobiti sa ocenom Evropskog suda o tome da li su odredbe ACTA u suprotnosti sa ostatkom zakonodavstva. No, i ovakav stav Evropske komisije, odnosno njegovog potpredsednika Maroša Šefkoviča, velika je pobeda onih koji su mesecima galamili tražeći da internet ostane slobodan.