Ejup Ganić na slobodi

Sud za ekstradicije u Londonu odbio je da Srbiji izruči Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog prestavništva Bosne i Hercegovine. On je uhapšen pre nešto manje od pet meseci na londonskom aerodormu Hitrou po nalogu optužnice za ratne zločine koju je pokrenula Srbija. Na teret mu se, između ostalog, stavlja zločin nad vojnicima Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine, kada su ubijena 42 vojnika i oficira JNA, 73 ranjena, a 215 zarobljeno. Tom prilikom, kroz Dobrovoljačku je prvo propušteno desetak vojnih vozila, a kada je stigao ostatak kolone po njima je osuta paljba. Bili su okruženi sa svih strana, a na kolonu je pucano i sa prozora susednih kuća, da bi na kraju bili zasuti paljbom iz „zolja“, „osa“ i ručnih bacača.

Viši sud u Beogradu pokrenuo je istragu protv njega decembra 2008. godine, da bi početkom 2009. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo poternicu zbog sumnje da je neposredno, zajedno s drugim licima, izdao naređenja za napad na vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj, suprotno sporazumu o povlačenju jedinica JNA iz BiH. Optužnica sadrži tri krivična dela: ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Nakon što je londonski sud odlučio da ga neće izručiti Srbiji, Ganić je, kao slobodan čovek, stigao u Sarajevo gde ga je dočekala velika grupa ljudi sa uzvicima „Bosna, Bosna“ i „Pobeda“. Izjavio je pritom da se iz Velike Britanije vraća sa potvrdom da je Srbija izvršila agresiju na BiH. Ali, pre toga, rekao je, da on nije osvetoljubiv čovek. „Proveo sam ovde pet mjeseci… Jedina osveta koju imam na umu je da se vratim u BiH i radim sa decom, obrazujem ih i pomognem im da postanu lideri. Istovremeno, spremni smo da otvorimo novo poglavlje u odnosima sa Srbijom“.

Bivši član ratnog predstavništva BiH se tokom prethodnih meseci „žalio“ da ako bude izručen Srbiji da će biti ubijen, tačnije obešen a da će se to prikazati kao nesretni slučaj. Iz Srbije je poručivano da su njegovi „strahovi“ čista politizacija i da bi mu bilo omogućeno pošteno suđenje. Vestminsterski sudija Timoti Vorkmen u obrazloženju odluke da Ganića ne izruči srpskim vlastima rekao je da mu nije predočen nijedan novi pouzdan dokaz za njegovo izručenje i da je sam proces pokrenut iz političkih razloga. Iz Tužilaštva Srbije su najavili žalbu. A još jedan hladni tuš dočekan je sa dosta razočaranja i uz skromnu nadu da je u pitanju samo prvo poluvreme.

Povodom odluke londonskog suda, bivši britanski ambasador u Srbiji, Čarls Kroford ocenio je da bi „Boris Tadić umesto da traži krivicu u drugima, trebalo da reši probleme u sopstvenom dvorištu“. U kolumni u Indipendentu napisao je: „Zahtev Beograda za izručenjem se činio kao čudan pokušaj da se svi prekriju političkim blatom u cilju dokazivanja varljivog prosrpskog silogizma; svi ljigavci su krivi, svi učesnici raspada Jugoslavije su jednako ljigavi, ergo, svi su jednako krivi“. Logika da ako su sa srpske strane činjeni zločini to znači da ona ne sme da se žali zbog zločina koji su činjeni njoj, iznela je nešto ranije i ćerka Ejupa Ganića Emina. Ona je, međutim, tom prilikom branila svog oca a i, mora se priznati, birala je pažljivije reči.