26 godina od zločina u kafiću “Panda”
Bivši radnik CIA otkrio poverljive podatke o internet špijuniranju koje sprovodi američka vlada
Amerikanac Edvard Snouden, bivši radnik CIA, postao je novi heroj u svetskim medijima, nakon što jemedijima dostavio podatke o internet špijuniranju koje, kako tvrdi, američka vlada sprovodi prema izuzetno velikom broju ljudi. „Moj jedini motiv je bio da informišem javnost šta se radi u njeno ime i šta se radi protiv nje, svestan sam da ću propatiti zbog svog postupka“, rekao je Snouden, koji je odlučio da se od američkih tajnih službi privremeno skloni u Hong Kongu.
Snouden je nekada radio kao tehnički asistent u CIA, da bi kasnije, kao službenik „Buz Alen Hamiltona“, privatne firme koju je angažovalo ministarstvo odbrane, učestvovao u tajnom projektu Nacionalne bezbednosne agencije
Edvard Snouden, koji se od 20. maja nalazio u Hong Kongu, napustio je ovaj grad u nedelju 23. juna i zatražio azil od Ekvadora. U tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma „Šeremetjevo“, gde čeka let za Havanu, zvaničnici aerodroma, koji tvrde da Snouden još uvek nije „formalno prelazio granicu“, prenela je ruska agencija Itar Tass.
Na moskovski aerodrom stigli su američki obaveštajci, međutim ruski zvaničnici su izjavili da Moskva nema osnova da uhapsi Snoudena, dok mu se razmatra zahtev za azil. Agencija Itar Tass prenela je izjavu ruskog zvaničnika u kojoj on navodi da se „Snouden ne nalazi na međunarodnoj poternici, koja bi mogla da bude osnov za njegovo hapšenje, niti da je počinio bilo koju nezakonitu radnju na teritoriji Ruske Federacije.“
Aleksej Puškov predsednik Komiteta za spoljne poslove Donjeg doma ruskog parlementa rekao je da nema ni govora o tome da Rusija Snoudenu pruži azil, jer kako kaže, odnosi su u prilično komplikovanoj fazi, kada jedna zemlja preduzme neprijateljske akcoje protiv druge.
U vezi sa rusko-američkom saradnjom iz Bele kuće je stigo saopštenje da se od Rusije očekuje saradnja za vraćanje odbeglog Snoudena u SAD. Njemu je američki pasoš 23. juna proglašen nevažećim, što mu otežava da putuje, ali što ga ne sprečava u potpunosti jer zemlja koja mu pruža azil, nije obavezna da se obazire na tu činjenicu.
„S obzirom na našu intenzivnu saradnju nakon bombaških napada na maratonu u Bostonu i našoj istoriji saradnje sa Rusijom, u vezi sa pitanjima za sprovođenje zakona, uključujući povratak brojnh kriminalaca na visokom nivou u Rusiju na zahtev Vlade u Rusiji – očekujemo da ista razmotri sve opcije (koje ima) na raspolaganju za izručenje Snoudena u SAD, kako bi se suočio sa pravdom, zbog zločina za koje je optužen“, rekla je Kejtlin Hejden, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost. Ona je takođe izrazila razočaranost u Hong Kong, koji je omogućio Snoudenu da napusti zemlju „uprkos ispravnom pravnom zahtevu da SAD-a da ga tamošnje vlasti uhapse zbog potreba izručenja u skladu sa Sporazumom o predaji između Hong Konga i SAD“.
Prema navodima ruskih medija, Edvard Snouden ima plan da iz glavnog grada Rusije otputuje na Kubu, a potom u Ekvador.
Rikardo Patinjo, ekvadorski ministar spoljnih poslova rekao je ruskim medijima da u Kitu razmatraju slučaj bivšeg saradnika američke Nacionane službe za bezbednost: „Primili smo zahtev za azil. Razmatramo slučaj uz veliku odgovornost.“ On je dodao da vlasti Ekvadora imaju informaciju da se Snouden nalazi u Moskvi i da su u kontaktu sa ruskim vlastima.
Dopunjeno 24. juna
U stilu Don Kihota, dvadesetdevetogodišnji Amerikanac odlučio je da stane u odbranu pravde. U intervjuu za list Gardijan, odlučio je da prizna da je prekopirao podatke o špijuniranju iz kancelarije u kojoj je radio i da je spreman da snosi posledice za svoju odluku. Kada je upitan da li misli da će mu se suditi za krivično delo, rekao je da bi bilo licemerno od strane američkih vlasti da mu sude, pored svih malverzacija kojima se tajne službe svakodnevno bave.
Snouden je do detalja objasnio kako funkcioniše agencija u kojoj je radio, ukazavši svima na to da se ni jedan podatak ne tretira kao privatnost: ni broj kreditne kartice, ni profil na društvenim mrežama…
„NSA je napravila infrastrukturu koja omogućava da se sve presretne. Ako želim da vidim vaš i-mejl, ili poruke na telefonu vaše supruge, mogu to da učinim. Mogu da dođu do i-mejlova, šifri, podataka sa telefona, kreditnih kartica. Ne želim da živim u društvu u kome se događaju takve stvari u kome se snima sve što kažem“, istakao je Snouden.
Poručio je da će biti zadovoljan ako bar za trenutak razotkrije splet tajnih zakona, nepravednih pomilovanja i neobuzdane izvršne moći koja upravlja svetom. Snouden pak, misli da njegovo delo neće imati mnogo uticaja na javnost, jer niko neće smoći snage da reaguje na mere koje narušavaju bezbednost svakog građanina. Ono što je on želeo bilo je da podstakne narod da se izbori za svoje pravo odlučivanja, kada je u pitanju upotreba tuđih privatnih podataka, prisluškivanje, snimanje.
„Nemam nameru da se krijem, jer znam da nisam uradio ništa loše. Ne želim pažnju javnosti jer ne želim da se priča o meni. Želim da se priča o onome što radi američka vlada“.
Osim Gardijana i Vašington Post je pre nekoliko dana objavio da NSA tajno preko telekomunikacione kompanije „Verajzon“ prikuplja podatke o svim pozivima koji se vrše u toj mreži u Americi. Takođe je otkriven i dokument prema kome američke vlasti u potpunosti prate internet mrežu i društvene mreže, čitajući sve poruke i mejlove koji cirkulišu.
Američki predsednik Barak Obama potvrdio je istinitost tih informacija, ali je sve branio borbom protiv terorizma, rekavši da nad tajnim programom PRIZMA postoji sudska i kongresna kontrola, i da se time štite američki državljani od potencijalnih napada.
Edvard Snouden, koji je radio u kancelariji NSA na Havajima, presnimio je tajna dokumenta i pre tri nedelje je uzeo bolovanje, rekavši nadređenima da će biti odsutan nekoliko nedelja, da bi nakon toga odleteo u Hong Kong.
On je skoro čitavu deceniju radio za CIA i svestan je da najveća i najtajnija organizacija za prisluškivanje u Americi – NSA, zajedno sa vladom, traga za njim. On zna kakvu tehnologiju te službe imaju i koliko im je lako da ga pronađu.
Zbog toga, kako je objasnio novinarima Gardijana, drži jastuk na dnu vrata od hotelske sobe, a dok ukucava svoju šifru na laptopu stavlja kapuljaču preko glave i monitora. Tokom boravka u hotelu u Hong Kongu napustio je sobu samo tri puta.
Zbog postupka za koji se hrabro opredelio, Sjedinjene Američke Države bi mogle da pokrenu postupak ekstradicije, ili bi ga kineske vlasti mogle pozvati na razgovor kao koristan izvor informacija, a kako kaže, mogao bi da završi i vezan u avionu za Ameriku. „Kada jedna tako moćna služba želi da vas nađe, ona će vas naći, zbog toga ću čitav život biti u strahu“, rekao je Snouden.
Snouden kaže da je izabrao Hong Kong za beg jer tu postoje duhovna obaveza slobode govora i pravo neslaganja, iznošenja političkih mišljenja, ali i zato što veruje da je ovo jedno od nekoliko mesta na svetu koje može i hoće da se suprotstavi diktaturi američke vlade. Nada se da će možda uspeti da dobije azil u nekoj od zemalja poznatoj po slobodi govora, a kao moguću opciju naveo je Island.
„Ne očekujem da mi se dogodi bilo šta dobro. Najveći strah koji imam je da će krenuti na moju porodicu, prijatelje, devojku, svakoga sa kim sa bio u vezi“, dodao je on.
„Verujem da će ishod za Ameriku biti pozitivan, bez obzira šta se meni dogodi. Ne očekujem da ponovo vidim svoju kuću, iako bih voleo to“, zaključio je Snouden.
Snoudena neki porede sa Danijelom Elbergom (Daniel Ellsberg), nekadašnjim vojnim analitičarom Random korporacije, koji je omogućio da Njujork tajms 13. juna 1971. objavi takozvane Pentagonske papire (the Pentagon Papers) što je pomoglo da se promeni odnos američkog javnog mnjenja prema Vijetnamskom ratu.
Američki Vrhovni sud je svojevremeno presudio da Njujork tajms može da publikuje Pentagonske papire, ali Elsbergu je pretila kazna od 115 godina zatvora po zakonu o špijunaži (the Espionage Act), ali optužnica je odbačena zbog toga što je vlada napravila mnoge propuste u kompletiranju slučaja. Elsberg je kasnije nagrađen «alternativnom Nobelovom nagradom za mir» (The Right Livelihood Award) koju dodeljuje jedna nemačko švedska fondacija.
Slučaj Snouden ima sličnosti sa slučajem Bredlija Meninga, koji je Vikiliksu dostavio 700 000 depeša i drugih dokumenata vlade SAD koji svedoče o njenoj politici u Avganistanu i Iraku, kao i politici SAD u mnogim drugim zemljama, čije je objavljivanje uzdrmalo SAD.
Meningu je početkom juna posle 1100 dana pritvora počelo suđenje. Priznao je da je kopirao dokumenta, ali vojni tužilac ga tereti za izdaju. Pojedine NGO traže njegovo oslobađanje pod parolom «Bredli Mening govori u ime svih nas».
Vojska Sjedinjenih Američkih Država proglasila je organizaciju Vikiliks i njenog osnivača Džulijana Asanža „neprijateljima države“.
Asanža trenutno gone po jednoj švedskoj optužnici za silovanje pre dvadesetak godina, a on je, da bi izbegao da ga britanske vlasti izruče Švedskoj, za koju sumnja da bi ga izručila SAD, zatražio i dobio politički azil u ambasadi Ekvadora, u kojoj živi u zatočeništvu od 19. juna 2012.
O političkim i drugim posledicama Snoudenovih otkrića, možete čitati više u tekstovima Prijatelj sluša i
AFERA GLOBALNOG PRISLUŠKIVANJA: Evropa u raljama Velikog brata
Vilijam Mrk Felt
Vilijam Mrk Felt (William Mark Felt) direktor u FBI, bio je Duboko grlo (Deep Throat), izvor koji je mladim novinarima Vašington posta Bobu Vudvordu (Bob Woodward) i Karlu Bernštejnu (Carl Bernstein) davao informacije 1970-ih o aferi Votergejt koja je dovela do pada američkog predsednika Niksona. Razotkrio se 2005.
Bredli Mening
Američki vojnik Bredli Mening (Bradley Manning) dao je poverljive vojne i diplomatske depeše Vikiliksu ( WikiLeaks). Sudi mu se pred vojnim sudom u Fort Midu, Merilend, SAD
Mordekaj Vanunu
Mordekaj Vanunu (Mordechai Vanunu) je izraelski atomski stručnjak koji je 1986. obznanio podatke o izraelskom nuklearnom programu. Odležao je 18 godina robije.
Frederik Vajtharst
Frederik Vajtharst (Frederic Whitehurst), agent FBI je 1992, tajno svedočio o kriminalističkoj laboratoriji FBI
Džerfi Vajgard
Džerfi Vajgard (Jeffrey Wigand) funkcioner u duvanskoj korporaciji Brown & Williamson u saradnji sa TV CBS i američkim vlastima (Food and Drug Administration) razotkrio kontroverznu praksu proizvođača cigareta u 1990-im.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
