Državna revizorska institucija podnela prijave

Državni revizor Radoslav Sretenović podneo je 19 prekršajnih prijava protiv sadašnjih i bivših ministara i nekoliko direktora državnih institucija. Do podataka o ovih 19 osoba protiv kojih su podnete prijave, državni revizor došao je revizijom budžeta za 2008. godinu. U izveštaju te revizije, koji se odnosi tek na mali uzorak svih transakcija koje su vršene 2008. godine (revizija vršena samo u 14 ministarstava, tri uprave i Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije), utvrđene su brojne povrede zakona, pre svega onog koji reguliše javne nabavke.

Podsetimo, ministri i ostali funkcioneri čija se imena navode u prekršajnim prijavama su potrošili milione i milione naših dinara u kafanama i „za reprezentaciju“, sklapali su „čudne“ ugovore o javnim nabavkama, plaćali dva puta isti račun, plaćali astronomske honorare…

Zato je deo građana ostao veoma razočaran zato što se radi o prekršajnim, a ne o krivičnim prijavama koje bi garantovale malo težu kaznu.

Revizor je u svom saopštenju objasnio razloge zbog kojih podnosi prekršajne prijave protiv sadašnjih i bivših funkcionera, a oni su na to odgovorili preko medija. Neki su prihvatili odgovornost, neki su se bunili i pravdali.

Prekršajne prijave su podnete protiv:

1. Ivana Maričića, bivšeg direktora Uprave za trezor u Ministarstvu finansija, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaje iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnom dugu i Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008.godinu, zato što u glavnoj knjizi trezora nije izvršio evidentiranje nefinansijke imovine nabavljene u 2008.godini, zato što je izvršio zaduživanje budžeta za finansiranje deficita tekuće likvidnosti iz sredstava konsolidovanog računa trezora Republike preko dozvoljenog iznosa i nije izvršio povraćaj tih sredstava do kraja budžetske 2008 godine, zato što nije preduzeo mere za naplatu dospelih potraživanja od državnih organa, javnih preduzeća i drugih dužnika po osnovu isplaćenih pozajmica iz budžeta Republike i sredstava privatizacije i zato što nije ispostavio regresne zahteve direktnim dužnicima po kreditima po osnovu isplaćenih garancija iz sredstava budžeta Republike;

2. Predraga Bubala, bivšeg ministra trgovine i usluga, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen;

Bivši ministar trgovine Predrag Bubalo ne zna o kakvim se to ugovorima radi.

3. Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je preuzeo obaveze i odobrio plaćanje izdataka koji nisu odobreni zakonom o budžetu Republike;

Slobodan Milosavljević kaže da je njegovo ministarstvo ispravilo nepravilnosti zbog kojih je DRI podnela prekršajne prijave i da su one nastale zbog greške u knjigovodstvu.

4. Slobodana Samardžića, bivšeg ministra za Kosovo i Metohiju, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen i odobrio plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Slobodan Samardžić tvrdi da nije dobio prekršajnu prijavu, te zbog toga ne želi da je komentariše.

5. Gorana Bogdanovića, ministra za Kosovo i Metohiju, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen i zato što je odobrio plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Bogdanović je rekao da će o utvrđenim nepravilnostima raspravljati na sudu, kao i da su one uglavnom knjigovodstvene prirode.

6. Zorana Lončara, bišeg ministra prosvete, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je odobrio plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Lončar tvrdi da nije odobrio, niti potpisao, nijedan račun za reprezentaciju.

7. Žarka Obradovića, ministra prosvete, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je odobrio plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Obradović kaže da je očekivao prijavu DRI i da će uvažiti odluku sudije za prekršaje.

8. Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je u sprovođenju Programa javnog zdravlja odobrio plaćanja bez knjigovodstvene dokumentacije ( bez validne računovodstvene isprave) i zato što je odobrio plaćanja na ime rashoda ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da je za Srbiju važno što ima nezavisnu reviziju i što je čitav proces obavljen bez ikakvih političkih pritisaka. „Primedbe revizora su uglavnom knjigovodstvene i tamo gde je bilo nepravilnosti, one su otklonjene“, kazao je Milosavljević.

9. Vojislava Brajovića, bivšeg ministra kulture, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen, i zato nije vršio kontrolu namenskog korišćenja sredstava namenjenih za finansiranje zaštite kulturne baštine, odnosno nije preduzeo mere za povraćaj sredstava u budžet;

Moje ministarstvo je svoj posao radilo profesionalno, odgovorno i s ljubavlju.

10. Nebojše Bradića, ministra kulture, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen, i zato što nije vršio kontrolu namenskog korišćenja sredstava namenjenih za finansiranje zaštite kulturne baštine, odnosno nije preduzeo mere za povraćaj sredstava u budžet;

11. Saše Dragina, bivšeg ministra za zaštitu životne sredine, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o javnim nabavkama, odnosno zato što nije sproveo postupak javne nabavke usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama;

Ministarstvo poljoprivrede na čijem je čelu Dragin „nije dobilo nikakav zvaničan papir o tome, tako da nemamo na osnovu čega da komentarišemo“, rekli su za medije u ovoj ustanovi.

12. Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio plaćanje dobara i usluga bez knjigovodstvene dokumentacije, odnosno validne računovodstvene isprave;

Zakon o budžetskom sistemu ni na koji način nije prekršen, što će pred sudom biti i dokazano, rečeno je u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja povodom prekršajne prijave protiv ministra Olivera Dulića. Sporni nalog za plaćanje dobara („četiri-pet miliona dinara“) koji je bio povod za podizanje prekršajne prijave, potpisan je na nižim nivoima ministarstva pre nego što je Dulić postao ministar životne sredine i prostornog planiranja, rečeno je u Ministarstvu životne sredine.

13. Aleksandre Popović, sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinila prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršila isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen i zato što je odobrila plaćanja na ime rashoda ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

14. Aleksandra Todorovića, bivšeg sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen i zato što je odobrio plaćanja na ime rashoda ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

15. Tatjane Matić, sekretara Ministarstva rada i socijalne politike, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinila prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama, odnosno zato što je izvršila isplate po ugovorima o delu bez dokaza da je posao izvršen, zato što nije sprovela postupak javne nabavke usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i zato što je odobrila plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

16. Zorana Martinovića, državnog sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što nije sproveo postupak javne nabavke usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i zato što je odobrio plaćanja ugostiteljskih usluga na osnovu dokumentacije iz koje se nije moglo utvrditi da su troškovi nastali u svrhu posla i poslovne saradnje;

Ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je da će predočiti nadležnom sudiji za prekršaje sve dokaze i argumente za odbacivanje prekršajne prijave koju je podneo državni revizor, izjavio je državni sekretar tog ministarstva Zoran Martinović i dodao da su primenjivali „procedure koje su se sprovodile godinama unazad i prilikom ranijih finansijskih kontrola nije bilo govora da se radi o bilo kakvim prekršijima“.

17. Mirjane Nikolić, bivšeg direktora Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinila prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što nije sprovela postupak javne nabavke dobara i usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama;

18. Novice Antića, direktora Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što nije sproveo postupak javne nabavke dobara i usluga u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama;

19. Milana Tomića, bivšeg direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, odnosno zato što je izvršio isplatu za rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad) bez evidencije i dokaza da su zaposleni radili prekovremeno.

S obzirom na to da se uglavnom radi o nenamenskom trošenju državnih sredstava (radi se o milionima evra), kazna za ministre i druge funkcionere, ukoliko sud utvrdi da su krivi, biće maksimalno 50.000 dinara.

Predsednik Višeg prekršajnog suda Zoran Pašalić podsetio je da je rok za prekršajno gonjenje dve godine od dana kada je prekršaj izvršen.

S obzirom na to da se radi o prekršajima iz 2008. godine, ukoliko sud ne bude veoma ekspeditivan, od ovih prijava neće biti ništa.

Šta je sve pisalo o izveštaju revizora i kako su ministri, premijer i predsednik po objavljivanju izveštaja govorili o ovim prekršajima čitajte u posebnim tekstu Čudesni svet državne kase.