Dan 6: Vodeni kontranapad

17.03

Šestog dana nakon zemljotresa, polovina Japana se smrzava, bez struje i na neočekivano niskim temperaturama za mart. U međuvremenu, temperatura na reaktorima Fukušima elektrane se ne smanjuje.

Kako bi zaustavili konačno topljenje jezgra, vojni helikopteri su jutros izručili četiri tovara morske vode na reaktor 3. Vodena bitka je pokrenuta kako bi se bar donekle popravilo beznadežno stanje na Fukušima 1 – preti opasnost da, ako se temperatura uskoro ne smanji, iz reaktora u atmosferu iscuri značajno više radijacije nego do sada.

Uz helikoptere, policijske jedinice iz Tokija, obučene u specijalna zaštitna odela okupile su se jutros, kako bi vodenim topovima za razbijanje demonstracija hladile ogoljene šipke na reaktoru 4. Njihova akcija podrazumeva veliko izlaganje u kontaminiranom području.

U međuvremenu, izloženi radijaciji, radnici elektrane sada pokušavaju da iznova uspostave električno napajanje, kako bi se ponovo pokrenuo sistem za hlađenje reaktora. To bi mogao biti korak ka rešenju.

Vetar koji duva ka istoku nosi oblak niske radioaktivnosti preko Pacifika. Ameičke vlasti su povodom razvoja situacije u Fukušimi proglasile stanje uzbune.

U Japanu je tiho. Kako javljaju izveštači iz Tokija, jedan od najživljih gradova na svetu sada je neobično miran. Krajnje neobično, vlada nestašica soli – zbog joda koji sadrži, širom Azije se prethodnih dana raširilo verovanje da so može zaštiti od radijacije.

Akcije spasavanja preživelih i dalje traju. Broj žrtava zemljotresa do sada je narastao na 14.500, dok je 450.000 ljudi smešteno u privremenim skloništima.

Fukušima, pakao

16.03.

Peti dan nakon katastrofalnog zemljotresa u Japanu. Stanje u nuklearnoj elektrani Fukušima 1 više je nego dramatično. Nakon četiri velike eksplozije i niza požara, elektrana je postala pakao u malom.

Elektrana je kontaminirana i ljudima u njoj preti smrtna opasnost. U njoj je ostalo 40 ljudi koje mediji u Japanu već nazivaju „herojima“. Operateri upravljaju reaktorima u zaštitinim odelima. Komande izdaju ulazeći i izlazeći iz kontrolne sobe, u kojoj se ne može dugo izdržati. U međuvremenu, stanje prate sa druge lokacije na monitorima.

Reaktori još uvek nisu ohlađeni i opasnost od većeg curenja radijacije nije ništa manja nego prethodnih dana. Sinoćni izveštaji su čak pokazivali da temperatura ponovo raste. Na prdlog vlasti, počelo je polivanje pregrejanih reaktora vodom iz helikoptera.

Stanje na reaktoru 1, prvom koji je eksplodirao u subotu, čini se najstabilnijim. Rekator 2 posle eksplozije u utorak ujutru predstavlja najveću opasnost jer je zaštitni omotač na njemu oštećen – iz njega je već iscurela znatna količina radijacije.

Na reaktoru 3, koji je eksplodirao u ponedeljak, a za koji se činilo da je stabilan, od jutros su se pojavile nove nevolje – iz reaktora se podiže divovski oblak belog dima. Vlada velika zabrinutost šta je u njemu i da li je radioaktivan.

Na reaktoru broj 4, koji u vreme zemljotresa bio u remontu, a u koji su odlagane istrošebe uranijumske šipke javlaju se neshvatljivi problemi – juče su izbila dva požara i vrlo je verovatno da iz njega u okruženje takođe curi radijacija.

Strah od radijacije širi se Azijom, ali za sada je ugrožena samo oblast oko Fukušime. Iz sata u sat, Japan se suočava sa novim izazovima, nešprekidno na ivici masovnog uništenja.

Japancima se u ovom neshvatljivo teškom trenutku, obratio car Akihito, koji to inače nikada ne čini. Sve televizije u Japanu su naglo prekinule specijalni program povodom zemljtresa i prenele njegov govor.

„Iz dubine srca se nadam da će ljudi, ruku pod ruku, odnositi jedni prema drugima sa saosećanjem i zajedno prevazići ova teška vremena“, rekao je sedamdesetgodišnji car.

Čekajući poslednju dozu

15.03.

U ponedeljak uveče eksplozija je oštetila omotač reaktora 2. Smrtonosan radioaktivni materijal u atmosferi

Drama sa nuklearnim reaktorima u Japanu ulazi u poslednji čin. Nakon što su se, zbog posledica zemljotresa od 8,9 Rihtera i udara cunami talasa, u poslednjih četiri dana dogodile eksplozije na reaktorima 1 i 3 nuklearne elektrane Fukušima, sinoć je došlo i do treće eksplozije – na reaktoru broj 2.

Prema poslednjim informacijama iz Japana, poslednji incident bi, zapravo, mogao biti najozbiljniji. Kako prenose japanski mediji, kompanija Tokyo Electric Power je saopštila da je, za razliku od reaktora 1 i 3, kontejner reaktora 2 oštećen. Zbog toga je, nalik na epizodu iz Černobilja, iz reaktora 2 iscurela veća količina radioaktivnog materijala.

Prva sinoćna u ponedeljak uveče su pokazivala da je u zoni elektrane radioaktivnost dostigla takav nivo da je sat vremena izlaganja radijaciji bilo ravno dozi koju čovek može da primi za godinu dana. Tokom noći su stizala sve pesimističnija saopštenja, a radioaktovnost se popela četiri puta iznad dozvoljene.

Stanovništvo je evakuisano u zoni 20 km od elektrane, a građanima koji se nalaze između 20 i 30 kilometara u prečniku, savetuje se da ne napuštaju kuće. U međuvremenu, radioaktivnost je već povišena u ostatku Japana, a stigla je i sumorna najava da će slab radioaktivni vetar dopreti i do 250 kilometara udaljenog Tokija u utorak u toku dana – prognoze ga najavljuju za 13h. Premijer Japana Naoto Kan se obratio naciji najavljujući da se „mogu očekivati nove količine radioaktivnog materijala“.

Do slične eksplozije prethodno je došlo i na druga dva od šest reaktora, nakon što su se operateri elektrane danima borili sa previsokom temperaturom reaktora. Posle zemljotresa svi reaktori su atomatski ugašeni, ali zbog manjka struje i kvarova na agregatima zbog cunamija, nije se moglo uspostaviti normalno hlađenje, što izaziva sve incidente u Fukušimi.

Smatra se da je same eksplozije najverovatnije izazvao vodonik koji se oslobađa iz pregrejane vode u sekundardnom ciklusu. Poslednjem incidentu na reaktoru 2 prethodila je drama sa kvarom na ventilima i isticanjem vode iz primarnog ciklusa zbog čega su uranijumske šipke u toku večeri bile „ogoljene“.

U međuvremenu, na ugašenom reaktoru broj 4 koji je inače pre zemljotresa bio u remontu, izbio je požar koji je u utorak rano ujutro ugašen. Kako rpenosi AFP, iz njega je takođe oslobođena doza radijacija koja je otišla direktno u atmosferu. Sa druge strane, kako vlasti saopštavaju, visoke vrednosti radioaktivnosti koje su u noći između ponedeljka i utorka beležene u okolini elektrane, već ujutro su opale.

BBC, međutim, javlja da je iznad Fukušime uspostavljena zabrana leta.

Početak

Do subote, 12. marta, u 15 sati, iz oblasti oko nuklearne elektrane Fukušima u severnom Japanu evakuisano je 300.000 ljudi, kako javljaju japanske agencije. Tome je prethodila velika eksplozija u kojoj je, tokom jutra, raznet spoljni omotač reaktora Fukušima 1, koji je pretrpeo ozbiljna oštećenja nakon zemljotresa od 8,9 Rihtera, narednih 50 potresa i zastrašujućeg cunamija koji je u petak pogodio japanske obale.

Eksplozija na Fukušima reaktoru, nalik na konvencionalnu detonaciju omanje avionske bombe, povredila je četiri radnika elektrane i podigla oblak sivog dima u nesporednoj blizini morske obale. Međutim, sa njim je narastao i oblak zebnje da bi, uz strašnu prirodnu nesreću, Japan mogao pretrpeti i strašnu nuklearnu havariju. U trci sa vremenom, u satima nakon eksplozije, svetski mediji se pitaju da li Fukušima postaje novi – Černobilj?

Ili je, s obzirom na okolnosti kakve ne bi smislio ni najmobirdniji holivudski scenarista, zapravo reč o namerno izazvanoj eksploziji koja je deo bitke da se havarija spreči, a koja će – ako bude uspešna – ostati jedan od najblistavijih primera nadljudskog požrtvovanja, brzine u donošenju odluka, bezbednosne discipline i inženjerske pameti?

Kakva se drama trenutno događa u Fukušimi?

Projektovana snaga na pragu reaktora 1 u Fukušimi iznosi 460 MW i on je jedan od najstarijih u Japanu – počeo je da proizvodi struju još u oktobru 1970. Pored njega, ova elektrana ima još pet reaktora koji su svi podgnuti sedamdesetih godina, ali su skoro dvostruko veće snage. Svi oni se nalaze na pacifičkoj obali, 250 kilometara severno od Tokija, u oblasti koja je vrlo blizu epicentra i tokom zemljotresa je pretrpela ogromne gubitke.

Budući da su reaktorske jedinice 4, 5 i 6 već bile u remontu, nakon zemljotresa u Fukušimi je pokrenuto automatsko gašenje reaktora 1, 2 i 3. Ova manje više standardna procedura se, međutim, u satima nakon zemljotresa pokazala dramatičnom u slučaju rekatora 1.

Topljenje jezgra

Zašto je hlađenje tako važno pitanje pri gašenju reaktora kakav je Fukušima 1? Naime, tokom redovnog ciklusa u reaktoru, pored energije koja se koristi za pokretanje turbina elektrane i koja se oslobađa cepanjem, odnosno fisijom uranijumskog goriva neprekidno nastaju i „vreli“ fisioni fragmenti. Oni u kontrolisanoj lančanoj reakciji imaju svoju ulogu. Međutim, nakon gašenja, ovi radioaktivni fragmetni ostaju zarobljeni u reaktoru sa ogromnom temperaturom. U sudarima, ako su dovoljno vreli, mogu da pokrenu nekontrolisanu lančanu reakciju. Zato se moraju ohladiti ili nekako ispustiti, inače može doći do takozvanog „topljenja jezgra“ kakvo se dogodilo u Černobilju ili na Ostrvu Tri milje.

Pošto je električna mreža u prekidu, za napajanje tokom zaustavljanja na Fukušima 1 korišćeni su dizel agregati, uobičajeni za nuklearne elektrane. Kako bi obezbedili dovoljno struje, oni su odmah pokrenuti, ali je zbog potonjeg udara cunamija, došlo do sukcesivnih kvarova i samo sat vremena od pokretanja – agregati su stali. Kontrolna soba je nastavila da elektranu „vozi“ na baterije, što omogućuje struju za 10 sati rada kontrolnih sistema. Međutim, zbog prekida rada pumpi za vodu, ugašeni reaktor više ne može da se hladi. I otvara se pretnja od nuklearne katastrofe.

Nakon informacije o problemima sa hlađenjem na Fukušimi 1, odmah, preventivno, evakuiše se područje u prečniku od tri kilometra oko elektrane, a ubrzo stiže naređenje da se evakuiše svih deset kilometara u prečniku.

U međuvremenu, bez struje, posada elektrane se suočava sa nizom problema. U petak oko 20h po našem vremenu, pritisak u rekatoru dostiže 600 kPa, što je nešto više od propisane granice, da bi samo tri i po sata kasnije, pritisak porastao skoro dva puta. Kako bi se izbegla sve neizbežnije topljenje jezgra, posada sinoć oko ponoći donosi odluku da krene sa razgrađivanjem elektrane – zarobljena radijacija se ispušta iz primarnog kruga i kontaminira vodu u sekundarnom krugu.

Međutim, ovim ispuštanjem temperatura ne opada dovoljno brzo. Kontrolna soba sat vremena kasnije donosi mnogo težu odluku i u okolnu atmosferu ispušta deo radioaktivnih fragmenata čija temperatura sve više raste. Zbog toga, na mernim mestima oko elektrane beleži se značajan rast Cezijuma 137 koji je sve veći kako dan odmiče – uskoro postaje uporediv sa godišnjim vrednostima. Područje je srećom prethodno evakuisano, tako da u ovoj fazi niko ne trpi posledice. Japanske vlasti šalju dodatne baterije u Fukušimu.

I onda, u subotu rano ujutro, oko 7.30 po našem vremenu, dolazi do eksplozije koja razara spoljni betonski omotač. U eksploziji se povređuju četiri radnika elektrane, ali prema poslednjim izveštajima – bez ozbiljnijih posledica. U sivom oblaku iz reaktora najverovatnije izlazi deo radijacije, što može pomoći hlađenju.

Eksperti se pitaju šta je unutar oslobođenog oblaka, a prvi izveštaji govore da je oko 90 ljudi iz šireg okruženja zbog toga već primilo malo jaču dozu radijacije. Japanske radijacione vlasti saopštavaju da je unutrašnji omotač reaktora neoštećen i da zasad nema bojazni od černobiljskog scenarija. Deo zapadnih stručnjaka smatra da je namerno dopušteno da se ekplozija desi. Međutim, ispostavlja se da ni to ne uspeva da u dovoljnoj meri ohladi reaktor na putu samouništenja.

U narednim satima, krug oko nuklearke iz koga se evakuiše stanovništvo povećava se na 20 kilometara i evakuišu se stotine hiljada ljudi u nemogućim uslovima posle udara zemljotresa i cunamija.

U subotu u podne po našem vremenu, glavni kontrolor donosi još jednu dramatičnu odluku – da reaktor ohladi morskom vodom. To znači trajno uništenje milijardama dolara vrednog reaktora, ali i ko zna koliko milijardi da se ispravi šteta učinjena životnoj sredini i eventualno, ljudskom zdravlju. Međutim, alternativa je nuklearni holokaust, a vreme curi i za ovu odluku, jer je morskoj vodi koja se meša sa borskom kiselinom, potrebno deset sati da napuni reaktor. Da se ceo postupak obavi, biće potrebno čak deset dana.

Hoće li Fukušima izdržati?

Drugi scenario, bar u Japanu, dobro je poznat.