Da li se pleni imovina Berezovskog u Srbiji?

Na zahtev ruskog državnog tužilaštva, rešenjem Višeg suda u Beogradu od 11. jula ove godine privremeno je zaplenjena imovinu pokojnog ruskog oligarha Borisa Berezovskog, vredna oko 300 miliona dolara, javilo je više medija.

Po tom rešenju zabranjuje se dvema holandskim of-šor kompanijama „Denjub fuds grup B.V.“ sa sedištem u Amsterdamu i „Klates holding B.V.“ iz Amstelvena u Utrehtu da prodaju ili koriste imovinu osam kompanija iz Srbije: preduzeća „Bambi Banat“ iz Beograda (registrovanom kao Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda „Bambi“ iz Požarevca), kompanije Zabavni park za decu i omladinu „Bambi park“ iz Požarevca (popularni „Bambilend“ sada u likvidaciji), kompanije „Imlek“ iz Padinske Skele, „Mlekare Subotica“, Kompanije za eksploataciju mineralne vode i proizvodnju pića „Knjaz Miloš„ iz Aranđelovca, kompanije „Knjaz Miloš – Natura“ registrovanoj u Batajnici, preduzeća za proizvodnju, trgovine i usluge „Belosavac“ iz Smederevske Palanke, kompanije „Sekopak“ (društvo za postupanje sa ambalažnim otpadom iz Beograda).

Pored zabrane dvema holandskim of-šor kompanijama da koriste i raspolažu akcijama i učestvuju u upravljanju ovim firmama u Srbiji, ovo pravo oduzeto je i prinudnim upravnicima imovine Berezovskog. Navedeno je da kompanija „Grant Tornton“ iz Londona, odnosno Nikolas Stujart Vud i Kevin Džon Helard ne mogu da zaključuju pravne poslove koji se odnose na raspolaganje akcijama ovih sedam preduzeća i vlasničkim udelima.

Čiji kapital stoji iza Salforda kao upravljačke kompanije?

RTS citira stručnjaka za tržište kapitala Nenada Gujaničića koji kaže da po aktuelnoj regulativi i banke i brokerske kuće i druge institucije koje zatupaju klijente, bilo da su investicioni fondovi ili drugi investitori, moraju da identifikuju krajnjeg vlasnika.

Na pitanje kako objašnjava slučaj Salforda i Berezovskog, Gujaničić kaže da je reč o investitoru koji je došao pre oko 10 godina i da tada aktuelna regulativa nije bila na snazi.

„Uprava za sprečavanje pranja novca je na posredan način dovela u vezu Berezovskog sa vlasništvom u Salfordu, ali ta veza nije dokazana. Tokom prošle i ove godine, Uprava je sa finansijsko-obaveštajnim službama drugih država razmenjivala podatke o firmama koje se posredno dovode u vezu s tim investiticonim fondom. Predmet tih provera nikada nije bio Berezovski“, navodi se u saopštenju Uprave za sprečavanje novca koje je 21. avgusta objavio RTS.

Rešenje o privremenom oduzimanju imovine Viši sud u Beogradu je doneo na osnovu dokumenata koji su iz Moskve stigli uz zahtev ruskog tužilaštva za međunarodnom pravnom pomoći. Reč je o privremenom oduzimanju imovine, koje može da važi do pravosnažnosti presude.

Više domaćih medija je javilo, bez pozivanja na izvor, a ruska agencija RIA Novosti prenosi da je Apelacioni sudu u Beogradu ukinuo rešenje Višeg suda o privremenom oduzimanju akcija i naložio Višem sudu da ponovo razmotri zahtev ruskog državnog tužilaštva za ovakvom merom.

B 92 tu vest donosi citirajući direktora Denjub fuds grupe Slobodana Petrovića, koji je izjavio da je Apelacioni sud u Beogradu poništio rešenje Višeg suda kojim je bila zamrznuta imovina grupe na čijem je čelu, ali je rekao i da nema saznanja da je jedan od vlasnika bio pokojni ruski oligarh Boris Berezovski.

List Danas 21. avgusta 2013. u tekstu Nema dokaza o vlasničkoj vezi Berezovskog i Denjub grupe javlja da je Apelacioni sud u Beogradu 20. jula potvrdio da je pre nedelju dana, 14. avgusta, poništio rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je naložena zabrana raspolaganja, to jest prodaje kompanija iz sastava Denjub fuds grupe u Srbiji, pod sumnjom da pripadaju nedavno preminulom ruskom oligarhu Borisu Berezovskom. Time je potvrđeno pisanje Danasa iz prošlog broja, u kojem je navedeno i da je predmet vraćen Višem sudu na ponovno odlučivanje.

Prema saopštenju Apelacionog suda, na koje se poziva list Danas, odluka da se poništi rešenje Višeg suda zasnovana je na tome da taj sud „nije u potpunosti izveo dokaze o vlasničkoj povezanosti Borisa Berezovskog“ i firmi iz sastava Denjub fudsa, „nije utvrdio da li su ispunjene pretpostavke za udovoljenje molbi iz člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima“ i „nije primenio odredbe o međunarodnoj saradnji sadržane u Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela“.

„Zbog nepotpunog i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene zakona, sudsko veće Apelacionog suda donelo je odluku da se prvostepeno rešenje ukine sa nalogom da se u ponovnom postupku pravilno utvrde činjenice od kojih zavisi ko je vlasnik imovine kompanija prema kojima se privremena mera izriče, povezanost okrivljenog Borisa Abramoviča Berezovskog sa imovinom ovih kompanija, da li se radi o imovini za koju postoji sumnja da je proistekla iz krivičnog dela i da je kao takva potom preneta na treća lica“, navodi, po Danasu, Apelacioni sud.

U ovom sudu su, prema listu Danas, potvrdili da je srpsko pravosuđe u ovom predmetu radilo po zamolnici Glavnog tužilaštva Rusije od 29. oktobra 2012. godine.

I Politika, 21. avgusta u tekstu Šta je imao Boris Berezovski u Srbiji o tome javlja pozivajući se na «izvore od kojih neki važe za vlasnike ovih kompanija», koji tvrde da je Apelacioni sud 20. avgusta doneo novo rešenje, kojim se u potpunosti poništava prvostepena odluka, jer te firme nisu u vlasništvu Borisa Berezovskog. „Politika“ međutim kaže da nema potvrdu da je Apelacioni sud doneo takvu odluku, a da je nejasno odakle bi pojedinci iz vrha „Dunav hrana grupe“ za takvu sudsku odluku znali pre nego što se objavi.

Isti izvori tvrde za «Politiku» da „Salford“ nije bio kupac ovih firmi već samo „menadžer investicije“, dakle firma koja je za određenu naknadu upravljala poslovanjem ovih kompanija…

Politika u tom kontekstu podseća da se do sada verovalo da iza ovih kompanija stoji srpski biznismen Milan Beko, a da prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu navodi na pomisao da je nekadašnji ministar za privatizaciju kupovao ove firme za račun ruskog tajkuna koji je krajem marta pronađen mrtav u Londonu.

Politika takođe piše da je privremena mera obezbeđenja oduzimanja imovinske koristi već upisana u Agenciji za privredne registre (APR) (Videti tekst u okviru desno: Imlek u Registru) i u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV).

Politika takođe piše da je cela priča o imovini Borisa Berezovskog u Srbiji krenula od istraživanja međunarodne grupe istraživačkih novinara, koje je krajem prošle godine objavljeno u britanskom „Gardijanu», o tome ko stoji iza ofšor kompanija u državama koje slove kao „poreski rajevi“. Fokus te priče bio je na ljudima koji su prodavali svoja imena da bi zavarali tragove koji bi vodili do pravih vlasnika preduzeća. Među više hiljada kompanija, isplivalo je i ime „Salford kapital partners“ sa Britanskih devičanskih ostrva.

„Gardijan“ je tada objavio da je Salford, sa prikrivenog vlasništva, uložio 750 miliona britanskih funti investicija u Gruziji i Srbiji za gruzijskog oligarha Badrija Patarkacišvilija. Ovaj Gruzijac je označen kao partner Borisa Berezovskog. Patarkacišvili je umro 2008. u Velikoj Britaniji.

Nepunih mesec dana nakon objavljivanja teksta Srbiji je stigao zahtev ruskih vlasti da zamrzne imovinu Salforda.

U istom tekstu je „Gardijan“ apostrofirao Judžina Džefija kao manjinskog suvlasnika Salforda. Za Džefija je navedeno da je prvobitno radio u ruskom ministarstvu finansija, a da je kasnije stekao državljanstvo SAD i luksuzni stan u centru Londona, tačnije u Hajd parku. (Više u tekstovima Meet the people behind the anonymous offshore companies i Russians profit from Britain’s offshore secrecy, Guardian, 27. novembra 2012), prim red.)

Politika takođe zaključuje da izgleda da je uloga Džefija ključna u zahtevu Rusije da se oduzme imovina kompanija koje je kupio „Salford“, te da njeni izvori iz kompanija koje upravljaju mlekarama i fabrikom vode „Knjaz Miloš“, tvrde da je zahtev Rusije upućen upravo na osnovu lažnog svedočenja Judžina Džefija, zbog čega je, kako tvrde „Politikini“ izvori u beogradskom menadžmentu tih kompanija, protiv njega pokrenuta tužba…

Američki list Kriščewn sajens monitor citira ruskog tužioca Aleksandra Zvjaginceva koji kaže da slučaj nema političku pozadinu, već da Rusija preduzima korake da preuzme imovinu Berezovskog: 79 odsto akcija kompanije Imlek (proizvodnja mleka), 100 odsto akcija Knjaza Miloša (bezalkoholna pića), 65 odsto Bambi Banat (konditerski proizvodi), 87 odsto akcija Mlekare Subotica, 11 odsto akcija Sekopaka i učšće u još nekoliko preduzeća.

List dodaje da je ranije je objavljeno da je pri kraju svog života Berezovski bankrotirao i da je britanskoj vladi ostao dužan 150 miliona dolara na ime poreza, a da njegovi naslednici bez uspeha pokušavaju da uz pomoć advokata i sudova pronađu ostatke njegove poslovne zamršene imperije.

Sudeći po tekstu Генпрокуратура добилась ареста молочных заводов Березовского, objavljenog 20. avgusta u ruskom elektronskom izdanju magazina Forbes, za taj slučaj nije se zanimalo samo rusko tužilaštvo ( Genprokuratura) već i, objedinjenim zahtevom, Aeroflot koji traži 3,3 milijarde rubalja i vlast Samarske oblasti sa zahtevom od 896 miliona rubalja. Slučaj je pokrenut s mrtve tačke zato što je Aeroflot, po informaciji ruskog izdanja magazina Forbes, angažovao britansku advokatsku firmu Pinsent Masons za potraživanje aktive preduzeća, a po materijalima sudskog slučaja Berezovski protiv udovice Badrija Patarkacišvilija Ine Gudavadze moglo se razjasniti da fabrike na Balkanu delimično pripadaju bivšem oligarhu.

Po tom tekstu magazina Forbes, kompanijom Danube Foods Group vlada fond pod upravom Salford Capital Partners. U svom predsmrtnom intervjuu magazinu Forbes Boris Berezovski je saradnju s tim fondom nazvao jedinstvenim uspešnim biznis-projektom u poslednnjih 12 godina svog života. Početkom 2000-h Po magazinu Forbes, Berezovski i Patarkacišvili nastupli su kao investitori tog fonda poverivši njegovom upravniku Jevgeniju Jufeu (Евгению Иоффе, Judžinu Džefriju?)320 miliona dolara…