Novi Sad: Tragedija i posledice
Hrvatska bolkirala kamionski saobraćaj prema Srbiji zahtevajući da Srbija deportuje izbeglice prema Mađarskoj, što Beograd ne namerava; Vučićevo pismo Tusku, Šulcu, Junkeru, Mogerinijevoj i Hanu ; Srbija zabranila uvoz hrvatske robe, Hrvatska ne prima vozila sa srpskim tablicama; Protestna nota srpskog MIP-a ambasadi Hrvatskezbog mera zabrane ulaska u Republiku Hrvatsku, koje nadležni organi primenjuju prema nosiocima putnih isprava Republike Srbije i vozilima srpskih registarskih oznaka na graničnim prelazima između Republike Srbije i Republike Hrvatske
Granična policija MUP-a Srbije dobila je u 25. Septembra 17.05 zvanično obaveštenje da je granični prelaz Batrovci-Bajakovo otvoren, javlja izveštač RTS-a. Prvi kamioni su krenuli preko granice. Sednica Vlade Srbije zakazana u 21 čas.
Aleksandar Vučić, premijer Srbije, rekao je za HRT da je odluka Hrvatske da otvori granicu dobra i najavio da će i Srbija učiniti isto u 21 sat. Povodom otvaranja granice predsednici vlada Srbije i Hrvatske gostovali su u vestima javnih servisa Hrvatske odnosne Srbije u terminima glavnih večernjih dnevnika.
Tražeći da Srbija usmeri deo izbeglica prema Horgošu, Hrvatska vlada zatvorila je za kamionski saobraćaj granični prelaz u Tovarniku na kome je smeštena i fitosanitarna inspekcijom pogodna za kontrolu teških kamiona . Srpska strana je odgovorila da ona ne kontroliše kretanje izbeglica koji u okviru dozvole boravka u Srbiji od 72 sata mogu da se kreću kuda hoće. Kao reakciju na zatvaranje prelaza za teške kamione srpska vlada je donela niz mera političkog i ekonomskog karaktera za koje je saopšteno da će stupiti na snagu u sredu 23. septembra u 24.00 ako ne dođe do dogovora s hrvatskom vladom o otvaranju graničnog predloga. Hrvatska vlada je u međuvremenu otvorila granični prelaz za kamiome s lako kvarljivom robom, ali su ostale kamiondžije koje na tom prelazu čekaju nekoliko dana svojim kamionima blokirale svaki saobraćaj. (Dole poruke koje su u nastaloj situaciji razmenjivali premijeri Srbije i Hratske, koji su inače razgovarali telefonom o nastaloj situaciji u kojoj je izbeglički problem pretio da preraste u srpsko-hrvatski trgovinski rat.)
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je na prelazu Batrovci u sredu 23. septembra kasno uveče da od ponoći 23/24. septembra ni na jednom graničnom prelazu neće biti dozvoljen ulazak kamionima koji prevoze hrvatsku robu, pošto Hrvatska nije ispunila zahteve da odblokira saobraćaj na granici za sva teretna vozila.
„Od ovog trenutka policija Srbije neće dozvoliti ulazak u Srbiju na svim graničnim prelazima nijednom teretnom vozilu sa hrvatskom robom, bez obzira na to da li su vozila iz Republike Hrvatske ili neke treće zemlje. Odmah počinje primena. Pored ovoga, vlada odlučuje od drugim potezima“, rekao je Stefanović dodavši da je Srbija spremna za postizanje rešenja, i da je premijer spreman da u svakom trenutku zakaže sednicu Vlade da se mere promene, te da Srbija jedino traži ono što su tražili Johanes Han i Federika Mogerini, a to je otvaranje granica za robe, pre svega za ljude koji se nalaze u koloni kamiona, pošto ti ljudi nemaju nikakve veze sa migrantima.
( Srpski odgovor: Blokiran ulazak hrvatske robe na svim graničnim prelazima, RTS, SREDA, 23. SEPTEMBRA 2015, 23:40 -> 01:07 )
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je u četvrtak rano ujutro nakon maratonskog samita lidera EU u Briselu da su kontramere koje je Srbija uvela Hrvatskoj smešne i dodao da je Zagreb već spremio odgovor, koji će obrazložiti hrvatski ministar policije Ranko Ostojić, prenosi Tanjug.
(Milanović: Kontramere Srbije su smešneRTS ČETVRTAK, 24. SEP 2015, 02:01 -> 02:53)
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je u četvrtak da Hrvatska neće ukinuti blokadu graničnog prijelaza Bajakova, nakon što je Srbija uvela protumjere, iako je to bilo planirano.
„Ne, nećemo otvoriti granicu, ja sam, kao što sam ranije rekao, sutra planirao otvoriti granice, međutim sad moramo na ovo reagirati“, rekao je Milanović nakon završetka summita EU-a o izbjegličkoj krizi.
( UVELI PROTUMJERE U Srbiju zabranjen ulaz teretnim vozilima iz Hrvatske; sa srpskim putovnicama nema ulaza u RH HINA, Novi list, 24. rujna 2015. u 0:09)
Izveštač Tanjuga sa prelaza Batrovci javlja da je Hrvatska, nakon što je Srbija uvela zabranu za uvoz hrvatske robe, prestala da propušta građane sa srpskim pasošima na svoju teritoriju.
Na graničnom prelazu Bajakovo posle početka primene mera Vlade Srbije prema Hrvatskoj u tu zemlju onemogućen je ulaz svima koji imaju srpski pasoš, rekla je izveštaču Tanjuga srpska granična policija na Batrovcima.
Izveštač Tanjuga javlja da su neka vozila i autobusi posle ponoći vraćeni sa graničnog prelaza Bajakovo u Srbiju.
Autobus „Laste“ na liniji Beograd-Banjaluka koji ima beogradske registarske oznake vraćen je sa Bajakova oko 1.30 sati, a putnici su rekli Tanjugu da ih nisu pustili u Hrvatsku.
Nezadovoljni vozači kapiona blokirali su saobraćaj na graničnom prelazu Batrovci.
Bajakovo ostaje zatvoreno za sva vozila sa srbijanskom registarskom tablicom dok god izbjeglice ne krenu i preko Horgoša, rekao je ispred kampa u Opatovcu ministar unutarnjih poslova Ranko Ostojić.
Bajakovo zatvoreno za promet za sve kategorije vozilaHRT
ZAOŠTRAVANJE ODNOSA: Hrvatska odgovorila na srpske mjere: ‘Ne može srpsko vozilo, niti srpska putovnica prijeći ni na jednom prijelazu, Jutarnji list, 24.9.2015 | 07:59
Na konferenciji za štampu u Zagrebu 24. septembra 2015. hrvatski premijer Milanović je rekao da je ulazak u Hrvatsku ograničen samo za vozila sa srpskim registracijama, ali ne i na građane sa srpskim pasošima, koji ipak ne mogu ulaziti u Hrvatsku na prelazima Batrovci i Bajakovo…
Dok je prelaz Batrovci-Bajakovo potpuno zatvoren za putnike sa srpskim pasošem, prelaz Šid-Tovarnik je moguće preći sa srpskim putnim ispravama, ali ne u vozilima sa srpskim registarskim tablicama, javlja RTS24. SEP 2015, 10:35 -> 12:52.
(Videti takođe: STEKAO VUČIĆEV ULTIMATUM: BEOGRAD UVEO BLOKADU GRANICE ‘Ovo je ekonomska agresija, od sada hrvatska teretna vozila ne smiju u Srbiju’Jutarnji list, ČETVRTAK 24. SEPTEMBRA 2015. )
( Bajakovo: kamioni blokirali međudržavni prostor, srpske putovnice ne mogu u Hrvatsku, HINA, 24.09.2015. 06:12)
( ZAOŠTRAVANJE ODNOSA
Hrvatska odgovorila na srpske mjere: ‘Ne može srpsko vozilo, niti srpska putovnica prijeći ni na jednom prijelazu’Večernji list, 24. septembra 2015 )
(Predsjednik Vlade Milanović: Srbija neće uvesti mjere protiv Hrvatske, HRT, 22.09.2015.)
( Zoran Milanović: Jedva čekam ponoć, baš me zanima šta sadrži Vučićev ultimatum, NSPM, Hronika, sreda, 23. septembar 2015. )
( Srbija blokirala uvoz hrvatske robe; Premijer: To je smiješno, 24sata.hr, Četvrtak, 24. 9. 2015. u 06:57.)
( Milanović: Da i hoće, Srbija ne može Hrvatskoj uvesti mjere, 24sata.hr, utorak, 22. 9. 2015. u 22:19)
Aleksandar Vučić: Nastavak razgovora sa Hrvatskom zbog migrantske krize i blokade transportnog saobraćaja
Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. septembra 2015. godine da će sa hrvatskim zvaničnicima nastaviti razgovore i da će, ukoliko se ne postigne dogovor o migrantima i blokadi transportnog saobraćaja, Srbija odbraniti svoj interes.
Vučić je, nakon sednice Biroa za koordinaciju svih službi bezbednosti i sednice Vlade Srbije održanim zbog migrantske krize i jednostrane odluke Hrvatske da zatvori granicu za transportni saobraćaj sa Srbijom, na konferenciji za novinare rekao da je Vlada donela odluku da se vode razgovori sa najvišim zvaničnicima Hrvatske.
Ukoliko to ne uspe, Vlada je spremila paket mera koje bi Republika Srbija, kao meru odbrane sebe i svojih ekonomskih interesa, preduzimala od ponoći, 24. septembra, rekao je premijer i naveo da je ostalo još 30 sati za dogovor sa Hrvatskom.
Premijer je objasnio da je reč o merama u tri nivoa – političke, pravne i ekonomske prirode.
Nadam se da nijedne nećemo morati da primenimo, dodao je on.
Vučić je napomenuo da je, neposredno pred obraćanje medijima, duže od pola sata razgovarao sa premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem i najavio da će te razgovore nastaviti, te da će nastojati da postignu dogovor.
Imali smo otvoren razgovor, nastavićemo da razgovaramo i nadam se da ćemo uspeti da postignemo dogovor kojim bismo izbegli sprovođenje bilo kakvih jednostranih akata, sankcija, recipročnih mera ili bilo kakvih drugih mera, istakao je Vučić.
On je preneo da je saslušao Milanovića i da je razumeo šta predstavlja problem za Hrvatsku, ali i naglasio da se Srbija suočava s tim svakodnevno, kao i da je imala takve probleme i u većem obliku.
Srbija će, dodao je premijer, pomoći koliko god može, ali ne može i ne želi da određuje izbeglicama kuda će da idu.
Mi se trudimo da poštujemo njihovu slobodu kretanja u okviru zakonskog prostora Republike Srbije. Gledaćemo da svaku vrstu dogovora napravimo jer razgovor i dogovor su uvek bolji od svađe i sukoba i bilo kakvih mera, ukazao je Vučić.
Vučić je rekao i da granični prelaz Bajakovo nije u potpunosti otvoren jer se propuštaju samo kamioni sa kvarljivom robom, ocenivši da je pomak napravljen, ali da su vitalni ekonomskih interesi Srbije i dalje značajno ugroženi.
Premijer je naveo i da je od 1. januara do 21. septembra u Srbiji evidentirana ukupno 173.891 izbeglica i naglasio da je naša zemlja na najbolji mogući način štitila ne samo svoje interese već i interese ljudi koji beže sa teritorije Sirije, Iraka, Avganistana i drugih ratom ugroženih zemalja.
Srbija je, takođe, štitila i evropske vrednosti, dodao je premijer.
Vučić je istakao da je Srbija prva zemlja koja je izbeglice evidentirala i prema njima se odnosila na ozbiljan, odgovoran, pošten i ljudski način.
Takođe, on je naveo da je razgovarao i sa evropskim zvaničnicima koji su obećali da će reagovati povodom novonastale situacije.
Predsjednik Vlade Milanović: Srbija neće uvesti mjere protiv Hrvatske
Premijer Zoran Milanović ocijenio je u utorak navečer kako Srbija neće uvesti nikakve mjere protiv Hrvatske jer bi to bile mjere protiv Europske unije, naglasio da Srbija mora početi funkcionirati kao država u pogledu tretmana migranata te potvrdio kako je srbijanskom kolegi ponudio da im Hrvatska pomogne u prijevozu migranata.
„Hrvatska je članica EU. Srbija čak ni da hoće ne može uvesti nikakve mjere Hrvatskoj jer ima ugovor s EU. Sve što Srbija napravi ili pomisli napraviti, radi protiv EU, a ja sam siguran da oni to neće napraviti“, izjavio je Milanović novinarima ispred zagrebačkog HNK-a gdje došao na premijeru filma „Zvizdan“ Dalibora Matanića.
Novinare je, naime, zanimao stav hrvatskog premijera na najavu Srbije da će uvesti paket mjera protiv Hrvatske ako u idućih 30 sati ne bude postignut dogovor o otvaranju graničnog prijelaza Bajakovo koji je Hrvatska za teretni promet zatvorila s nedjelje na ponedjeljak. Milanović je u izjavi u više navrata naglasio kako bi time Srbija krenula protiv cijele EU – a to je smiješno.
„Spadam među ljude u Hrvatskoj koji imaju vrlo visok prag tolerancije prema Srbiji i to ću i dalje imati, međutim, reda mora biti. Oni moraju početi funkcionirati kao država od ulaza do izlaza“, naglasio je premijer te dodao da Srbija mora početi surađivati u rješavanju ovog ključnog problema.
Premijer Milanović je tijekom poslijepodneva razgovarao sa srbijanskim kolegom Aleksandrom Vučićem o problemu izbjeglica, a razgovor je, kako je ocijenio, bio pristojan, intenzivan i sadržajan.
Dopunjeno 24. septembra 2015. u 13.28
Hrvatska će granicu zatvoriti ako ponovno dođe do toga da u jednom danu na njezinu granicu pristigne gotovo osam tisuća migranata, poručio je potpredsjednik Vlade i ministar unutarnjih poslova Ranko Ostojić na konferenciji za novinare održanoj na izletištu Stari Kunjevci nedaleko od Vinkovaca na kojem je osnovan Stožer za koordinaciju aktivnosti povodom dolaska migranata u Republiku Hrvatsku, a koji vodi upravo ministar Ostojić.
„Nema potrebe da dolazite niti je Hrvatska zainteresirana da bude mjesto na kojem ćete pokušati tražiti istu zaštitu koju možete imati i u onim zemljama u kojima ste već“, poručio je Ranko Ostojić migrantima koji su trenutačno u Grčkoj, Makedoniji i Srbiji i namjeravaju preko Hrvatske doći do zapadnoeuropskih država.
Potvrdio je da je slovenska granica zatvorena za migrante, a tranzitni koridori ne postoje. „Mi se ponašamo kao zemlja koja pripada EU, dužni smo registrirati te osobe i nitko nema pravo da poziva te ljude i govori im da je netko otvorio granicu. Da imaju redovne putovnice, papire i vize mogli bi putovati bez problema. Ne mogu putovati prema drugim zemljama dok se ne provede postupak koji moramo provesti, a sigurno je da druge zemlje nisu uopće zainteresirane za takav priljev“, kazao je.
Po njegovim riječima, tek kada se na Vijeću ministara EU donese odluka o relokaciji, može se govoriti o tome može li određena osoba biti prebačena ili ne, što znači da daljnjega migranti koji su ušli u Hrvatsku ostaju u Hrvatskoj.
Također je kazao kako je određen broj migranata podnio u Hrvatskoj zahtjev za međunarodnu zaštitu. „Oni više nisu osobe koje se nalaze pod paskom i za njih je osiguran smještaj u suradnji s Gradom Zagrebom na Velesajmu“, rekao je Ranko Ostojić.
Govoreći o današnjim događanjima u Tovarniku, čiji je željeznički kolodovor od ranog jutra okupiralo nekoliko tisuća migranata pristiglih tijekom prošle noći iz Srbije, ministar Ostojić demantirao je pojedine medijske napise kako su u proboju policijskog osiguranja na kolodovoru poginule tri osobe. „To je netočna informacija. Istina je da su tri osobe zatražile medicinsku pomoć zbog iscrpljenosti i sunca. Nitko nije poginuo“, kazao je.
Ponovio je kako su u Hrvatskoj u potpunosti iskorišteni svi smještajni kapaciteti u čvrstim objektima predviđeni za prihvat ilegalanih migranata. Hrvatska stoga radi dodatne prihvatne centre koji su od ranije u planu poput onoga u Belom Manastiru ili Čepinu, dodao je.
Podsjetio je na svoj jučerašnji boravak u Beogradu i razgovor s srbijanskim ministrom unutarnjih poslova. „S moje strane ja sam napravio maksimalno što sam mogao. Da li srpska strana, odnosno njihova policija radi svoj dio posla, može se vidjeti prema priljevu migranata iz Srbije. Ono što mi od njih očekujemo je da zaustave migrante i prema njima primjene ista pravila koja primjenjuje i Hrvatska“, kazao je Ostojić.
(Hina)
( Potpredsjednik Vlade Ostojić najavio mogućnost zatvaranja granice, sajt hrvatske vlade 17.09.2015. )
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputilo je danas notu Ambasadi Republike Hrvatske u Beogradu u kojoj najoštrije protestuje zbog mera zabrane ulaska u Republiku Hrvatsku, koje nadležni organi primenjuju prema nosiocima putnih isprava Republike Srbije i vozilima srpskih registarskih oznaka na graničnim prelazima između Republike Srbije i Republike Hrvatske.
„Ovakve i slične mere policijskih organa Republike Hrvatske, a posebno fizičko odvajanje nosilaca putnih isprava Republike Srbije od drugih putnika, nisu zabeležene u civilizovanom svetu. Po svom diskriminatorskom karakteru mogu se porediti samo sa merama preduzimanim u prošlosti, u vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske. Hrvatska preduzimanjem ovih mera grubo krši temeljne principe Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija čiji je član.
Vlada Republike Srbije zahteva da se sa ovakvom praksom nadležnih organa Republike Hrvatske odmah prekine“, navodi se u protestnoj noti Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Ministarstvo spoljnih poslova uputilo protestnu notu ambasadi Hrvatske zbog mera zabrane ulaska u Republiku Hrvatsku, MIP Srbije četvrtak, 24. septembar 2015.
Veleposlanik Republike Hrvatske u Republici Srbiji odbio je primiti prosvjednu notu upućenu od strane Ministarstva vanjskih poslova Republike Srbije budući Republika Hrvatska kvalifikacije navedene u noti „o diskriminatorskom karakteru mjera koje se mogu usporediti samo s mjerama poduzimanim u prošlosti, u vrijeme fašističke Nezavisne Države Hrvatske“ smatra krajnje uvredljivima, neprimjerenima i neprihvatljivima za komunikaciju sa susjednom zemljom.
Problemi velikog pritiska izbjegličkog vala koji osjećaju i Hrvatska i Srbija treba rješavati u duhu dobrosusjedskih odnosa i europske solidarnosti te konstruktivnom suradnjom oko dolaska i prijema izbjeglica na hrvatsko-srpskoj granici. Sadašnju situaciju možemo olakšati isključivo koordinirajući napore i Srbije i Hrvatske kojima ćemo smanjiti pritisak na zajedničkoj granici.
Kao što su čelnici država i vlada Europske unije na jučer održanom sastanku zaključili – u ovoj krizi nema jednostavnih rješenja i s ovim izazovom možemo se suočiti samo zajedničkim radom u duhu solidarnosti i odgovornosti. Republika Hrvatska nastavit će se snažno zalagati za odgovarajuću pomoć Europske unije zemljama zapadnog Balkana u upravljanju izbjegličkim tokovima, što je upravo i jedna od ključnih poruka jučerašnjeg Europskog vijeća.
( O izazovima sa kojima se sučava EU u koju je u prvih osam meseci ove 2015. godine ušlo 477.900 izbeglica emergency situation currently facing Europe, which has seen 477,906 new sea arrivals this year ;
videti takođe UNHCR outlines proposals to manage refugee and migration crisis in Europe ahead of EU SummitUNHCR;
Videti takođe: DOKUMENT: Junkerov plan o izbeglicama )
Najvišim zvaničnicima Evropske unije, predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku, predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu, predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, potpredsedniku Evropske komisije i visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini i evropskom komesaru za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesu Hanu predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je 23. septembra pismo sledećeg sadržaja:
„Upućujem vam pismo kako bih vam ponovo skrenuo pažnju na situaciju na zapadnom Balkanu, u kojoj je naš sused, Republika Hrvatska, država članica Evropske unije, zatvorila granične prelaze za protok robe iz Republike Srbije, zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Agresivnim i neprihvatljivim merama, Republika Hrvatska je drastično pogodila naše nacionalne i vitalne ekonomske interese, ali i snažno podrila regionalne odnose i stabilnost, imajući u vidu celokupan kontekst procesa regionalnog pomirenja, kao i otvorena i nerešena pitanja, koja još postoje u našim bilateralnim odnosima.
Na osnovu mog nedavnog razgovora sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske Zoranom Milanovićem, želeo bih da ponovo potvrdim spremnost Republike Srbije da održi otvoren dijalog sa svim regionalnim partnerima o mogućim rešenjima za migrantsku krizu.
Jednostrana odluka Hrvatske da zabrani prolaz teretnog saobraćaja nikako nema veze sa rešavanjem evropske migrantske krize, već sa kršenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što direktno nanosi štetu ekonomskoj saradnji Srbije sa Evropskom unijom.
Dok Vlada Republike Srbije ulaže napore, i ljudske i finansijske, da otvori prihvatne centre, jedna država članica Evropske unije jednostrano nam zatvara granicu za sve ekonomske aktivnosti, uključujući i prevoz robe.
U situaciji migrantske krize koja se pogoršava svakog dana na zapadnobalkanskoj ruti, u kojoj Srbija reaguje na najozbiljniji, ljudski i odgovoran način zasnovan na evropskim vrednostima, zamolio bih vas da pozovete Republiku Hrvatsku, kao zvaničnu državu članicu Evropske unije, da konačno počne tako i da se ponaša.
Kao što sigurno znate, Srbija nije uvela nikakve slične mere prema bilo kojoj od susednih država, bilo da je zemlja kandidat ili članica obavezna da poštuje Dablinske propise, bilo da je zemlja kandidat koja mora da poštuje obaveze koje proizilaze iz aranžmana vizne liberalizacije.
Naprotiv, Srbija je sama snosila sve troškove migrantske krize, bez bilateralne finansijske podrške ili finansijske podrške Evropske unije. Troškovi za registraciju migranata i nabavku hrane iznosili su 20.000 evra dnevno tokom protekla četiri meseca. Ukupni troškovi su daleko veći, dok su operativni za samo jedan prihvatni centar procenjeni na pola miliona evra mesečno.
Jednostrana odluka bez presedana Republike Hrvatske da zatvori granice za teretni saobraćaj predstavlja direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Republike Srbije.
Jednostrano zatvaranje granice je u suprotnosti sa ciljevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju definisanim u članu 1. ovog sporazuma, a posebno u suprotnosti sa ciljem doprinosa političkoj, ekonomskoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji u regionu.
Otvaranje granica i uspostavljanje ekonomskih odnosa na zapadnom Balkanu je najopipljiviji oblik saradnje, obično daleko razvijeniji nego politički odnosi na zapadnom Balkanu.
Želeli bismo da istaknemo da je ekonomska saradnja ono što je pokretalo proces pomirenja u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata. Podizanje ograda i zatvaranje granica negira samu nit pomirenja i proces evropskih integracija na kontinentu.
Osim kršenja ciljeva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Hrvatska svojom jednostranom odlukom krši nekoliko drugih važnih članova ovog sporazuma, kao što je član 36, koji predviđa da nikakve nove naplate, koje imaju ekvivalentan efekat, neće biti uvođene u trgovini između Unije i Srbije. Zatvaranje granica predstavlja krajnju kvantitativnu restrikciju.
Svesni da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u članu 45. omogućava zabranu uvoza, izvoza ili robe u tranzitu, opravdano po osnovi javne bezbednosti, moramo da istaknemo da on, takođe, predviđa da te zabrane ili ograničenja ne predstavljaju sredstva arbitražne diskriminacije ili prikrivene restrikcije po trgovinsku razmenu između ugovornih strana.
Smatramo da zatvaranje granica za teretni saobraćaj predstavlja disproporcionalno i diskriminativno ograničenje, koje ne služi kontroli migracije. Ovo Srbiju dodatno stavlja u težak položaj, imajući u vidu da dve trećine ukupnog srpskog izvoza ide ovom rutom.
Potpisnice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su, takođe, obavezane članom 129, u kojem piše da bi ugovorne strane trebalo da konsultuju jedna drugu pre donošenja odluka poput ove, i da u izboru mera prioritet mora da ima ona koja najmanje ometa funkcionisanje ovog sporazuma. Zatvaranje granica bez konsultacija sa Srbijom predstavlja veoma zabrinjavajući spoljnopolitički čin.
Osim toga, ovaj jednostrani čin negira celokupan Protokol 4 o tranzitu, a naročito njegov član 11, koji ima za cilj da omogući slobodan tranzit između ugovornih strana.
Podsetili bismo vas na to da je Evropska komisija procenila da Republika Srbija bez ikakvih problema primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da se uvek konsultovala sa Evropskom komisijom pre donošenja odluka koje se tiču primene Sporazuma, ponašajući se kao iskrena strana Sporazuma i pouzdan partner Evropske unije.
Srbija se uvek pridržavala svojih međunarodnih obaveza i potpisanih sporazuma.
Smatramo da je jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i procesa evropskih integracija odgovornost i poštovanje preuzetih obaveza. Zbog toga je Srbija konkurisala za članstvo u Evropsku uniju, deleći te vrednosti. Srbija od najviših predstavnika institucija Evropske unije traži da podseti države članice da je praksa jednostranog kršenja Sporazuma neprihvatljiva i predstavlja njegovo flagrantno kršenje.
Sa ekonomske strane, Republika Srbija je već pretrpela ogromne štete prouzrokovane poplavama, u iznosu do 1,7 milijardi evra u 2014. godini.
Imajući za cilj fiskalnu konsolidaciju, Vlada Republike Srbije preduzela je veoma ozbiljne socijalne mere, poput smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, kao i reforme javnog sektora, sa snažnim akcentom na reorganizaciji i smanjenju radnih mesta u javnom sektoru. Rezultate fiskalne konsolidacije pohvalila je i Evropska komisija, i nedavno misija Međunarodnog monetarnog fonda tokom svoje uspešne revizije finansijskog aranžmana, koji Srbija ima sa Fondom.
Dalji negativni uticaj može proisteći iz neekonomskih barijera za ulazak koje Hrvatska podiže. To ne samo da može da poveća ekonomski pritisak na Srbiju, već i da nanese štetu ukupnim naporima usmerenim ka unapređenju regionalne ekonomske slike.
Poslednja najava koja dolazi iz Republike Hrvatske sigurno ne doprinosi predvidljivosti, koja je od suštinskog značaja za razvoj ekonomskih i dobrosusedskih odnosa.
Od početka pristupnih pregovora Srbija je posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa svim susedima, što nije pozdravljeno od strane svih njenih suseda. Kao iskren partner Evropske unije i kao zemlja kandidat, ne želimo da verujemo da će Evropska unija dozvoliti jednoj od svojih država članica da uključi celu Evropsku uniju u kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i nanese štetu ekonomskim odnosima između Evropske unije i Srbije.
Stoga se, zaista, nadam da će mere koje su uvedene Srbiji biti ukinute u što kraćem roku, kako bismo izbegli primenu recipročnih mera.
Želeo bih da još jednom naglasim ličnu spremnost i posvećenost rešavanju svih pitanja sa našim susedima putem političkog dijaloga, bez ekonomske štete po bilo koju stranu, kao i da se nadam da ćemo moći da izbegnemo svaku sličnu meru u budućnosti. Istovremeno, kao buduća članica Evropske unije, nadamo se da ćemo učestvovati u sveobuhvatnom evropskom rešenju za migrantsku krizu, koja nas sve pogađa“, navodi se u pismu.
( Vučićevo pismo u celini sajt vlade Srbije, 23. septembra)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
