Novi Sad: Tragedija i posledice
Igrao u više od 340 filmova i TV serija
Filmski glumac Velimir Bata Živojinović preminuo je 22. maja u 22:45 sati u bolnici Sveti Sava u Beogradu, u koju je upućen krajem aprila kada mu se naglo pogoršalo zdravstveno stanje inače narušeno posle moždanog udara pre četiri godine.
Bata Živojinović rođen, u Koraćici pod Kosmajem 5. juna 1933. kao petnaestogodšnjak je radio kao scenski radnik i statirao u Akademskom pozorištu „Branko Krsmanović“ u Beogradu, potom je pohađao srednje glumačke škole u Nišu i Novom Sadu, i pozorišnu akademiju u Beogradu, na koju je primljen u trećem pokušaju.
Igrao u više od 340 filmova i TV serija.
U Beogradskom dramskom pozorištu je igrao nekoliko godina. Filmski debi ostvario je u „Pesmi sa Kumbare“ (1955, reditelja Radoša Novakovića), potom u filmu Veljka Bulajića „Vlak bez voznog reda u» (1957), a tokom šezdesetih u filmovima poput „Kozara“ Veljka Bulajića (za koju je nagrađen u Puli), «Bitka na Neretvi», zatim «Visokom naponu» (1981), «Velikom transportu» (1983), «Obećanoj zemlji» (1986). posebno uspešno saradjuje još sa Stoletom Jankovićem («Radopolje», 1963.; «Narodni poslanik», 1964; «Višnja na tašmajdanu», 1968; «Partizani», 1974; «Tren», 1978; Neprijatelj, Žike Pavlovića 1967; „Breza“ Anta Babaje, „U raljama života“ Rajka Grlića, u antologijskim filmovima „Maestro i Margarita“, „Skupljači perja“, „Tri“…
Svakako jedan od njegovih najpoznatijih filmova je Valter brani Sarajevo, koji je postigao veliki uspeh u Kini. Poslednju ulogu imao je u filmu „Led“ iz 2012.
Bata živojinović je važnije uloge ostvario u filmovima najpoznatijih reditelja čiji je bio savremenik: R. Novakovića (Pesma, 1961; Bekstva. 1968; ), Ž. Pavlovića ( Povratak, 1966; Hajka, 1977), Z. Velimirovića (Derviš i smrt, 1974; Vrhovi Zelengore, 1976; Dorotej, 1981.), V.Mimice (Seljačka buna 1573, 1975.), G. Paskaljevića ( Čuvar plaže u zimskom periodu,1976.; Pas koji je voleo vozove, 1977.), Ž. Nikolića ( Beštije, 1977, Čudo nevidjeno, 1984.), B. Draškovića ( Usijanje, 1979; Život je lep, 1985.), L. Zafranovića (Pad Italije, 1981.) i drugi.
Igrao je u popularnim TV serijama RTS-a od „Povratka otpisanih“, „Priča iz radionice“, „Pozorišta u kući“, „Građana sela Luga“, „Sivog doma“, „Kraja dinastije Obrenović“, u televizijskoj seriji «Radovan Treći», u“Bolji život“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Moj rođaka sa sela“.
Bata Živojinović je dva puta dobijao Zlatnu arenu za najbolju ulogu Festivala u Puli – za filmove „Kozara“ (1962) i „Tri“ (1965). Za film „Tren“ dobio je nagradu na Međunarodnom festivalu u Moskvi 1978. Oktobarsku nagradu grada Beograda primio je 1972. Dobio je Sedmojulsku nagradu SR Srbije 1981. godine, te više puta na festivalu u Nišu. U avgustu 1993. nagrađen je Nagradom za životno delo „Slavica“ za svoje uloge u jugoslovenskoj kinematografiji i priznanjem Jugoslovenske kinoteke – Zlatni pečat.
PRVA PRIČA
Početak rata, april 1941 godina. Miloš student komunista, glavni junak filma, našao se na provincijskoj stanici, negde u Srbiji. Ljudi čekaju… neki voz koji će ih možda negde odvesti, niko ne zna gde. Obuzima ih panika i histerija. Pojavljuje se «čudan» čovek sa beretkom na glavi (nosi foto aparat i izgovara «francusko R»).
Nailazi vojna patrola. Podržana «zapaljenom ruljom» i Miloševog neuspelog pokušaja da se ne donosi odluka bez suda, po «prekom sudu», bez suđenja, vojnici streljaju nevinog čoveka osumnjičenog da je špijun – petokolonaš.
Prva apsurdna besmislena smrt.
DRUGA PRIČA
Partizan Miloš (koga igra Bata Živojinović) se našao sam u surovoj prirodi, bez municije, gladan i promrzao. Goni ga odred SS-ovaca. Bežeci kroz šibje i survavajući se preko kamenjara na usamljenom groblju nailazi na drugog uplašenog partizana koga je ranjenog ostavila njegova jedinica. Zajedno, kroz močvaru i trsku pokušavaju da izmaknu poteri koja ih goni i mitraljira iz aviona. Rastavljaju se, misleći da će bar jedan od njih da se spase. Nemci hvataju «uplašenog» partizana koji neće da pogine okrenutih leda plotunu. Revoltirani njegovim izazovom Nemci ga živog spaljuju u kolibi od pruća uz Milošev očajnicki krik. Druga bestijalna besmislena smrt.
TREĆA PRIČA
Jesen 1944. godine, kraj rata. U dvorištu seljačke kuce, grupa pohvatanih kolaboracionista-državnih neprijatelja čeka odluku presude. Među njima je i jedna lepa žena. Miloš, komandir štaba, treba da donese odluku. Primećuje devojku. Njihovi se pogledi susreću. Želeo bi da poveruje u njenu nevinost ali dokazi o krivici su tu (bila je ljubavnica nemačkog komandanta). Svi su osuđeni na smrt. Miloš zna da je ratu došao kraj, izlazi pred kapiju a pored njega uz zvuke muzike, prolazi seoska svadba sa razdraganim konjima. Miloš ostaje sam.
Treća, tragična, možda najbesmislenija smrt jer je ratu došao kraj.
( Aleksandar Petrović, film Tri )
Bio je jedan od osnivača, a jedno vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca, jedan od osnivača Filmskog festivala u Sopotu.
Bavio se i politikom. Nekoliko puta je biran za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije kao član Socijalističke parije Srbije, a bio je kandidat ove partije na predsedničkim izborima 2002.
1956 – Cipelice na asfaltu
1957 – Mali čovek
1959 – Vlak bez voznog reda
1960 – Rat
1960 – Signali nad gradom
1961 – Pesma
1961 – Uzavreli grad
kao monter
1962 – Dr
1962 – Krst Rakoč
1963 – Dvostruki obruč
1963 – Kozara
1963 – Muškarci
1963 – Nevesinjska puška
1963 – Radopolje
1963 – Zemljaci
1964 – Čovek iz hrastove šume
1964 – Dobra kob
1964 – Narodni poslanik
1964 – Put oko sveta
kao lopov
1965 – Lažljivica
1965 – Neprijatelji
1965 – Tri
1966 – Glineni golub
1966 – Pogled u zjenicu sunca
1966 – Povratak
1966 – Pre rata
kao G. Novaković
1966 – San
1967 – Breza
1967 – Diverzanti
1967 – Nož
1967 – Pošalji čoveka u pola dva
1967 – Praznik
1967 – Skupljači perja
kao Mirta
1968 – Bekstva
1968 – Brat doktora Homera
kao Simon Petrović
1968 – Ima ljubavi, nema ljubavi
1968 – Operacija „Beograd“
kao Nemački pukovnik
1968 – Uzrok smrti ne pominjati
kao Mitar Velimirović
1968 – Višnja na Tašmajdanu
kao profesor filozofije
1969 – Bitka na Neretvi
kao Stole
1969 – Krvava bajka
1969 – Most
1969 – Oseka
1970 – Žarki
1971 – Doručak sa đavolom
1971 – Moja luda glava
1971 – Opklada
1972 – I Bog stvori kafansku pevačicu
1972 – Majstor i Margarita
1972 – Tragovi crne devojke
1972 – Valter brani Sarajevo
kao Valter
1972 – Zvezde su oči ratnika
1973 – Bombaši
kao Đoka
1973 – Mirko i Slavko
1973 – Sutjeska
1973 – Ukleti smo, Irina
1974 – Crveni udar
1974 – Derviš i smrt
1974 – Košava
1974 – Partizani
1975 – Crvena zemlja
1975 – Naivko
kao slikar Vidak
1975 – Povest o dobrih ljudeh
kao Peter Kostrča
1975 – Seljačka buna 1573
1976 – Čuvar plaže u zimskom periodu
1976 – Povratak otpisanih
1976 – Vrhovi Zelengore
1977 – Beštije
1977 – Hajka
1977 – Ljubavni život Budimira Trajkovića
1977 – Lude godine
kao ginekolog
1977 – Pas koji je voleo vozove
1978 – Nije nego
kao profesor
1978 – Stići pre svitanja
1978 – Tigar
1978 – Tren
1979 – Drugarčine
kao Kosta
1979 – Partizanska eskadrila
kao Vuk
1979 – Radio Vihor zove Anđeliju
1979 – Usijanje
1980 – Poseban tretman
kao direktor
1980 – Pozorišna veza
1980 – Rad na određeno vreme
1980 – Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
1981 – Dečko koji obećava
1981 – Dorotej
kao Dadara
1981 – Erogena zona
1981 – Laf u srcu
1981 – Lov u mutnom
kao Paja
1981 – Pad Italije
1981 – Šesta brzina
1981 – Sok od šljiva
1981 – Visoki napon
1982 – 13. jul
1982 – Idemo dalje
1982 – Moj tata na određeno vreme
1982 – Nedeljni ručak
1982 – Progon
1983 – Balkan ekspres
kao Popajev prijatelj
1983 – Halo taxi
kao Šugar
1983 – Idi mi, dođi mi
kao dr. Nedeljković
1983 – Igmanski marš
1983 – Još ovaj put
1983 – Šećerna vodica (Zuckerwasser)
kao Brankin otac
1983 – Stepenice za nebo
1983 – Timočka buna
1983 – Veliki transport
1984 – Balkanski špijun
kao pekar
1984 – Čudo neviđeno
kao Makarije čudotvorac
1984 – Groznica ljubavi
1984 – Kraj rata
kao Baja
1984 – Mala pljačka vlaka
kao Todor Strašni
1984 – Nema problema
1984 – Opasni trag
1984 – Pazi šta radiš (Maturanti)
1984 – Pejzaži u magli
1984 – U raljama života
kao Šteficin ljubavnik
1985 – Ada
1985 – Ćao, inspektore
1985 – Debeli i mršavi
1985 – Držanje za vazduh
1985 – I to će proći
1985 – Nije lako s muškarcima
1985 – U zatvoru
1985 – Žikina dinastija
1985 – Život je lep
kao pregovarač
1986 – Dobrovoljci
1986 – Druga Žikina dinastija
1986 – Majstor i šampita
1986 – Miss
1986 – Obećana zemlja
1986 – Osveta
1986 – Razvod na određeno vreme
1986 – Sekula i njegove žene
1987 – Hajde da se volimo
1987 – Lutalica
kao gazda Dača
1987 – Oktoberfest
kao Skoblar
1987 – Zaljubljeni
1987 – Zločinci
1988 – Braća po materi
1988 – Jednog lepog dana
1988 – Špijun na štiklama
kao Ružić
1988 – Sulude godine
1988 – Tajna manastirske rakije
1988 – Tesna koža 3
1988 – Vanbračna putovanja
1989 – Atoski vrtovi – preobraženje
1989 – Balkan ekspres 2
1989 – Hajde da se volimo 2
1989 – Kako je propao rokenrol
1989 – Vampiri su među nama
1990 – Sex – partijski neprijatelj br. 1
kao Ciganin Sekula
1991 – Original falsifikata
1991 – Svemirci su krivi za sve
1992 – Dama koja ubija
1992 – Prokleta je Amerika
1992 – Velika frka
kao Sima
1993 – Pun mesec nad Beogradom
1993 – Tri karte za Holivud
1994 – Slatko od snova
1995 – Tamna je noć
kao komandant
1995 – Treća sreća
1996 – Doviđenja u Čikagu
1996 – Lepa sela lepo gore
1997 – Balkanska pravila
kao Šef
1997 – Ptice koje ne polete
1998 – Bure baruta
kao otac Bosanskog Srbina, vozač autobusa
1998 – Kupi mi Eliota
kao ‘Tabakera’
1998 – Lajanje na zvezde
kao Božović
1998 – Rane
kao vojnik na tenku
1999 – Belo odelo
kao gospodin
1999 – Nož
kao Nićifor
1999 – Ranjena zemlja
2000 – Rat uživo
kao Velibor Tatulić ‘Tatula’
2000 – Senke uspomena
2001 – Mrtav “ladan
2001 – Seljaci
kao Jeremija
2001 – Sve je za ljude
kao Jeremija
(Izvor: Filmovi.com, glumci, Velimir Bata Živojinović)
Bata Živojinović u filmu Neretva…
…i pomirenje dvojice glumaca posle rata devedesetih…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
