10 srpskih opsesija u 2010. godini

Kada smo vas na kraju našeg teksta o Američkim opsesijama u 2010. godini pozvali da nam pomognete da saznamo koje su bile srpske opsesije tokom protekle godine, nismo očekivali da ćemo dobiti tako malo odgovora. Možda smatrate da Srbi nisu opsesivni, a možda nas je i sramota da priznamo da ih imamo. Ipak, mi smo usmenom anketom došli do liste srpskih opsesija.

Naša lista srpskih opsesija za 2010. godinu izgleda ovako:

1. Cigarete

Zabrana pušenja dovela je do prave opsesije cigaretama i njome su zahvaćeni i pušači i nepušači. Pušači se stojeći ispred kancelarija osećaju kao đaci koji su nekada pušili u školskim toaletima i pušenje je, progonom iz kancelarija, postalo prilika za druženje. Nepušači su se ubrzo navikli da svoje kolege traže ispred zgrade, a mnogi nepušači su velikodušno pristali i da se poslovni dogovori umesto u kancelarijama odvijaju u kafićima u kojima je dozvoljeno pušenje. Trafikanti kažu da im je zabrana pušenja već smanjila promet, a dodatni strah u kosti uterala im je najava povećanja akciza na cigarete. Fabrike duvana su se već pobunile protiv ovog povećanja i ukazale su da će doći do šverca cigareta. Ako se predviđanje o obnavljanju šverca cigareta obistini, carinici će ponovo početi da detaljno pretresaju putnike na graničnim prelazima tako da se može pretpostaviti da će cigarete i u sledećoj godini ostati nacionalna opsesija.

2. Vikiliks

Vikiliks nije samo naša već i planetarna opsesija. Američka diplomatija ogoljena je kao nijedna do sada i ceo svet čita ono što su američke diplomate pisale misleći da će to ostati poverljiv dokument. Džulijan Asanž postao je savremeni Čegevara, a obaranje Vikiliksovog sajta dovelo je i do prvog sajber rata čije posledice još uvek niko ne može da predvidi.

3. Kosovo

Stara srpska opsesija Kosovom postala je ove godine i međunarodna. Presuda Međunarodnog suda pravde da je secesija Kosova legalna bila je srpski poraz, ali nije bila ni toliko velika pobeda protežea Kosovske nezavisnosti. Očekivani talas novih prizanja Kosova je izostao, a političari zemalja koje bi se mogle suočiti sa Kosovskim sindromom kažu da posle srpskog iskustva nemaju nameru da se obraćaju Međunarodnom sudu, već će probleme sa secesionistima rešavati drugim sredstvima što govori da je međunarodno pravo doživelo eroziju. Martijev izveštaj o kidnapovanju Srba na Kosovu koji su ubijani da bi im bili preprodani organi potvrdio je ono o čemu se u Srbiji odavno šuškalo, ali su mnogi mislili da je tako nešto ipak nemoguće. U mesecima koji nastupaju videćemo i da li će oni koji su stalno ponavljali da su Srbi u Srebrenici počinili prvi genocid posle Drugog svetskog rata sada kazati da su Albanci krivi što se u Evropi ponovo pojavio Mengele.

4. Parada ponosa

Parada ponosa opsedala je Srbiju nedeljama pre njenog održavanja i nedeljama posle. Svi šavovi koji koliko-toliko spajaju srpsko društvo rasparali su se oko ove manifestacije.

Dok je za neke ovaj događaj bio presudan za učvršćenje demokratije, za druge je to bilo povinovanje diktatima zapada koji su strani našem mentalitetu. U neredima koji su usledili posle Parade ponosa jedni su videli divljanje huligana, a drugi su pitali zašto su oni koji razbijaju izloge u Beogradu huligani, a oni koji to rade u Parizu demonstranti. Rasprava oko Parade ponosa je na kraju utihnula, ali ćemo je zasigurno ponovo slušati sledeće godine – pod uslovom da sledeće godine bude bilo Parade ponosa.

5. 1001 Noć, Farma

Ova dva televizijska programa zaokupila su pažnju cele zemlje. Čak i oni koji ih nisu gledali znaju o čemu se radi. Turska serija je od strane nekih analitičara proglašena za novi Turski pohod na Balkan, a oni umereniji tumačili su njen uspeh time što se u njoj propagiraju porodične vrednosti bliske našem mentalitetu. “Farma“ je gledalište zapanjila prostaklukom svojih učesnika, ali joj je to obezbedilo ogromnu gledanost. Ova dva televizijska proizvoda pokazala su da Srbija voli da gleda i jedno i drugo, to jest i visoku moralnost i krajnju neotesanost što pokazuje da uživamo u ekstremima svake vrste.

6. Tenis

Kao izrazito individualan sport, tenis nikada nije privlačio pažnju šire publike koja je uvek više volela ekipne sportove. Ipak, uspesi naših tenisera naveli su publiku da nauči pravila ovog sporta, a Novak, Jelena i Ana postali su zvezde. Ipak, srpska strast za ekipnim sportom bila je zadovoljena kada su naši teniseri počeli da nižu uspehe u Devis kupu. Jeste da su mečevi bili pojedinačni, ali to je ipak bila reprezentacija Srbije i nacija je mogla lako da se identifikuje sa njom. Kada je Srbija osvojila Devis kup, prolomilo se oduševljenje i buka od ispaljenih petardi, a i pucnji iz drugih sredstava, zaglušili su zemlju.

7. Mleko

Nestašica mleka postala je deo srpske svakodnevice bez naznaka da će se uskoro okončati. Ne može se reći da stručnjaci nisu na vreme upozoravali šta će izazavati pokolj krava koji je prethodio nestašici mleka. Takođe se ispostavilo i da je loša privatizacija doprinela gašenju malih mlekara koje su obezbeđivale redovno snabdevanje ovom namirnicom. Sve ovo malo znači domaćicama koje ranom zorom čekaju da kupe ono malo mleka koje stigne u samoposluge. One znaju samo jedno, a to je da su sve ovo već jednom videle i da je to bilo u vreme Slobodana Miloševića.

8. Bolesti poznatih

Odlasci Borisa Tadića na VMA nisu novost za srpsku javnost, tako da ni njegova skorašnja operacija ahilove tetile nije privukla veću pažnju od protokolarne. Sa operacijom Tomice Milosavljevića, ministra zdravlja, bilo je drugačije. Njegov odazak na operaciju u Nemačku bio je predmet opširne debate u kojoj su se najmanje čuli glasovi njegovih kolega kojima je on i ministar. Komentarišući ovaj njegov postupak, lekari su govorili da bi Srbi ponekad mogli da se prave Englezi. Ova, na prvi pogled enigmatična rečenica, odnosila se na skandal koji je izbio u Velikoj Britaniji kada se ispostavilo je tamnošnji ministar zdravlja otišao na operaciju u privatnu, a ne u državnu bolnicu. Skandal se završio njegovom smenom. Tomici Milosavljeviću to se nije dogodilo, a ovaj odlazak na operaciju u inostranstvo dodat je na spisak zamerki koji na njegov rad imaju njegove kolege.

Dramatične vesti o tome da je Maja Žeželj teško bolesna bile su udarna vest u svim medijima. Da se nekoj drugoj spikerki ovo dogodilo, verovatno bi to objavila većina medija, ali to ne bi učinili svi i ne na udarnim mestima. Ne bi bila reč o nedostatku saosećajnosti, već o prostoj činjenici da različiti mediji imaju raznu publiku i da svi segmenti društva kojima se mediji obraćaju ne poznaju sve javne ličnosti, čak i kada su u pitanju spikeri sa nacionalne televizije. Uostalom, Srbija ima dosta spikerki koje su i lepše i harizmatičnije od Maje Žeželj. Mnoge od njih su i zvezde šarenih časopisa, što sa njom nije slučaj. Pa, kako se onda dogodilo da cela Srbija zna ko je Maja Žeželj i da bez daha prati šta se sa njom događa? Ono što Maju Žeželj razlikuje od drugih spikera je to da ona pravilno govori i da je svi razumeju kada čita vesti. Činjenica da svoj posao odlično obavlja, donela je Maji Žeželj opštu popularnost i poštovanje koje su i doveli do toga da Srbija zabrinuto prati šta se sa njom događa. Tako se dogodilo da je briga koju smo pokazali tokom njene bolesti otkrila da ipak znamo da prepoznamo nekoga ko je odličan u svom poslu i da se zabrinemo kada se teško razboli.

9. Keruša Mila

Kada bi psi imali svoje svece, keruša Mila bila bi velikomučenica. Ipak, onaj koji je Mili odeskao šape učinio je, iako nehotice, mnogo za prava životinja. Zaprepašćenje koje je izazavalo ovo varvarstvo bilo je toliko da su i oni koji ne vole pse lutalice postali trpeljiviji prema njima. Posle Milinog slučaja, postalo je jasno da će javnost burno reagovati na nešto slično, tako da su prestala i već poslovična trovanja lutalica po beogradskim naseljima pošto su potencijalni trovači shvatili da će, ukoliko budu uhvaćeni dok postavljaju otrov, završiti u zatvoru. Zbog toga, užas koji je zadesio kerušu Milu možda i nije bio uzaludan.

10. Jelena Karleuša

Kada je u spotu za svoju pesmu “Preživeću“ trčala gola beogradskim ulicama, Jelena Karleuša nije mogla ni da sanja o tome da će gostovati u “Utisku nedelje“. Ipak, to se dogodilo, baš kao što je i činjenica da su joj njene kolumne u “Kuriru“ donele poštovanje Čede Jovanovića koji se sa njom javno pozdravio na skupu LDP-a. Da li je ,,mala od skandala“ pronašla novi način da uzvitla medijsku pažnju, baš kao što je to uvek do sada činila, pokazaće vreme. Činjenica je da su njene kolumne bile jedna od srpskih opsesija tokom ove godne. Svi oni koji upozoravaju da je Karleuša ista kao i pre i da se ni za jotu nije promenila, mogli bi da se zapitaju šta se to onda promenilo u ovoj zemlji tako da je sada Srbija, ne samo prihvata, već i uvažava njeno mišljenje.