Velegospodin Protić

Srbi u dijaspori iako ne učestvuju u institucijama nove vlasti demokratije u nastajanju, vrlo pažljivo prate događaje u zemlji. Sve češći nesporazumi pa i kompromitujući konflikti među pobednicima regresivne socijal-komunističke tiranije, izazivaju zabrinjavajuće uznemirenje uz rastuće razočarenje sa pretećim političkim posledicama.

Jedan od takvih događaja je nesumnjivo i „diplomatski skandal“ ambasadora Savezne Republike Jugoslavije u Vašingtonu dr Milana St. Protića. U razgovoru za „Vreme“ br. 554 naš novi ambasador dr M. St. Protić je nezavidno prevazišao pređašnji status „diplomatskog skandala“ i u relevantnim kategorijama ispunio sve uslove za najhitnije smenjivanje sa položaja.

Srbi su se tek oslobodili poluvekovnih represija i podlosti nesmenjivih i svemoćnih komunističkih vlastodržaca, sa čijim nasleđem će imati još dugo muka i tereta kao i sa permanentno destruktivnim delovanjem iz nazovi antikomunističkog lagera N. Čanka, V. Draškovića V. Šešelja i njima sličnim štetočinama po svaku cenu, a već se pojavljuju novi pobornici prava na valjda neograničenu vlast i zasluge u sopstvenim redovima novih demokrata, kao što je npr. dr M. St. Protić, učeni čovek historičar, prvoborac sa „desetogodišnjim“ stažom i sada predstavnikom naše nam nove diplomatije.

U ne samo Srbima dobro poznatom maniru apsolutističkih diktatora, dr. M. Protić objašnjava njemu poverene državne funkcije i obaveze kao da je to njegova petparačka lična svojina koje se je najzad dočepao, pa može da vršlja kako samo on hoće i ume, taj verovatno jedan od prvih samozvanih prvoboraca.

Jednostavno je žalosno i zastrašujuće kad neko svoje siledžijsko ponašanje i privilegije pravda boračkom retorikom prethodnih siledžija uz neverovatno infantilno samohvalisanje…

„Ja sam istoričar i mnogo znam“. Iz njegovog intervjua proizilazi da, nažalost zbog njegove tako ugledne funkcije, poražavajuće malo zna i taj „naš čovek“, poput onih protivu kojih se nije samo on borio.

Ako se u avansiranog velegospodina preobraženi ambasador dr. M. St. Protić oseća napadnutim i žrtvom intriga, onda bi mogao i kao čovek pristojno a i kao diplomata dugoočekivane nove demokratije, svestan odgovornosti i dužan poštovanja prema državi i narodu koje predstavlja, da uz prihvatljiv način obrazloženja naravno brani svoje stavove. Međutim, dr M. St. Protić na vrlo konstruktivna pitanja saradnice redakcije „Vremena“ Slobodanke Ast, operiše isključivo ekscesivnim odgovorima podmećući antikomunizam, neizbežnu crkvu i brigu za narod kao neprikosnoveni alibi u funkciji i nekih novih demokrata.

Gospodine dr. Milane St. Protiću, Vaša excelencijo ambasadore SRJ, „molim Vas k’o stariju vlas(t)“, dignite prvoboračku penziju koju ste verovatno već, „zaslužili“, begajte smesta iz Vašington-a pre nego Vas zasluženo najuri „Vaš“ srpski narod, onaj isto koji je konačno 5. 10. 2000 izborio pobedu, pa iživljavajte svoju arogantnu vlastoljubivost pišući knjige – koje nadajmo se niko neće hteti da čita – i držite predavanja ali van javnosti na čijim ste ispitima nepovrativo pali.