San i java malog Koče

Nadam se da i vi niste jedan od kontrolisanih listova vladajuće stranke i služite samo za objavljivanje hvalospeva za ono što nije učinjeno ili se tek namerava bez prave osnove i priprema. Za sada su takva iskustva sa dotičnim ministrom – dokaz su sve izjave od postavljenja na to mesto pre skoro dve godine i gorka stvarnost koja nas prati sve do danas.

Netačna je izjava da su povećana sredstva za nauku od 2007/08. do danas. Ta sredstva se ne računaju u apsolutnom iznosu već bi trebalo u procentima BNP, a to je smanjeno: umesto obećanog dupliranja sa tadašnjih 0,37 odsto na 0,6 odsto u 2009. pa 0,7 odsto u 2010. – do 1 odsto 2012, što je jedan od uslova za pristupanje (standarda) EU. Finansijska sredstva za 2010. o kojima priča ministar Đelić jedva dosežu 0,33 odsto BNP. Standardi EU odnose se na državna sredstva u budžetu kao mera konzistentne politike, a ne na nekakve donacije i, još gore, kredite koje ćemo vraćati s kamatom i služe za jednokratno popunjavanje rupa u neostvarenom budžetu za nauku. Osim toga, dosadašnja praksa Ministarstva u vezi s realizacijom kredita kroz direktna ugovaranja umesto javnih tendera ne pruža sigurnost u pogledu kvaliteta realizacije i ostavlja sumnju u stvarne namere i motive takve politike. Takođe, ministar je sebi dopustio da lično pravi nacionalnu strategiju umesto zakonom određenog Nacionalnog saveta čiji je on samo jedan (promenljivi) član i čak najavljuje izmene u Zakonu i Nacionalnom savetu koje će nacionalnu strategiju još više gurnuti na marginu događaja umesto glavne (stručne) uloge.

Ministar ima pravo da ističe uspehe koje postižu naši naučnici, ali nema pravo da ih prikazuje kao da su posledica politike od pre 20 meseci koliko mu traje mandat. To je posledica povećanog ulaganja u nauku u periodu 2004-2007. sa kojim on nema ništa i takođe večnog entuzijazma naučnika u Srbiji koji postoji nezavisno od naučne politike.

Sugestija uredniku: ozbiljan list koji teži da bude objektivan mora pitati i drugu stranu (vodeće istraživače, rukovodioce projekata – ne direktore ustanova) šta misle o svemu tome da bi čitaocima pružio pravu sliku o naučnoj politici i stanju nauke u Srbiji.