Recept iz „žute štampe“

„Kriza“ je pravi naslov za prošli broj „Vremena“ i glavni članak u istom broju. Mada bi čak bilo bolje – „Gubitnik“ i slika (još uvek) premijera.

Ono što ne može da me začudi jeste količina destruktivne energije koja je u poslednje vreme veća od hronične trapavosti i neodlučnosti (da ne kažem neobaveštenosti) po kojoj su poznati lider i kadrovi „narodnjačke“ koalicije.

Ako nam je nešto jasno posle predsedničkih izbora jeste to da koliko je predsednik Tadić pobednik, Koštunica je naravno gubitnik, jer je pokazao da je irelevantan i da čak i kada hoće da sabotira svog koalicionog partnera (u stilu „da komšiji crkne krava“) on to ne može.

Kada je i on to shvatio, pritaji se čovek dva dana i izađe sa „planom“! Kako da dokaže sebi i drugima da ipak ima neku političku težinu i da ljudi zaborave na Tadićevu izbornu pobedu? Recept iz žute štampe – stvoriš novu aferu da prekriješ staru… Pa naravno, napravim veštačku krizu, veću nego sto je realno potrebno, kao „braneći“ Kosovo i sabotirajući potpisivanje „ništavnog“ (citiram ministra Samardžića) sporazuma sa EU. Dovoljna količina destrukcije za Srbiju kroz paralizu vlade, skupštine, ekonomije kroz prestanak investicija, pada berze i kolebanja dinara jeste sredstvo za dobijanje značaja za Koštunicu i DSS. Njihov moto je „A posle mene potop…“. Još malo pa kao da će da kaže – „ako ne znamo da radimo, makar znamo da se bijemo“.

Legalista koji je rekao „neka narod odluči“ rešio je da narod u stvari ne zna da HOĆE u Evropu, pa je rešio da ga vodi kako on misli. U izolaciju, ako treba zbog Kosova…

Mislim da su za Srbiju ipak na duže staze zdraviji parlamentarni izbori. Voleo bih da vlada ovog „spavača“ padne, i da za kaznu njegovog političkog ega ne pređu cenzus. Da dobiju odelo po svojoj meri…