Rade i protiv sebe

S obzirom na to da još traje predizborna kampanja, slobodan sam da javno izrazim svoj stav zasnovan na, po mom ubeđenju, rezonskom zapažanju.

Naime, reč je bar do sada o malim strankama, bivšim članicama DOS-a (da ih ne nabrajam zbog ograničenog novinskog prostora). Te stranke, odnosno njihovi lideri, ne shvataju da svojim kandidovanjem samo nanose štetu kako demokratskoj opoziciji u celini tako i samima sebi i svojim strankama:

– U konglomeratu stranaka nemaju šanse da pređu cenzus od 5 odsto, naročito ako na izbore izađe veći broj birača;

– Zbog primene D’ontovog izbornog modela, zbir „ostatka“ direktno prenose na pobednike na izborima.

Znači, ove male stranke, odnosno njihovi samoživi lideri u svom samoubilačkom nagonu ne samo da rade protiv sebe već vrše amputaciju demokratskog biračkog tela. Ukoliko te stranke ne bi učestvovale na predstojećim izborima, njihovi potencijalni birači glasali bi uglavnom za veće stranke demokratske orijentacije. Ovako, sasvim nerazumno se „rasipaju“ demokratski glasovi, a rezultat će biti prividno skretanje Srbije „udesno“, što će izazvati sporiji hod u Evropsku uniju, što je inače neminovnost.

Da zaključim svoje rezonovanje:

Male stranke svojim nerazumnim učešćem na predstojećim parlamentarnim izborima najviše škode svojoj dosadašnjoj „matici“ koja ih nije prihvatila u predizbornu koaliciju. Zato joj se sada „mali“ svete po poslovnom srpskom inatu:

„Neka komšiji crkne krava, pa makar i moja crkla!“ A poznato je i „gde se dvoje svađaju, treći se koristi“.