Prihod i elite

Štiglic tvrdi da jedan odsto najbogatijih kontroliše 40 odsto društvenog bogatstva SAD. U pretprošlom broju „Vremena“ drugi nobelovac Robert Mandel tvrdi da je „Evropski socijalni model završen“. Između ova dva iskaza postoji nesporazum u slaganju, jer o kakvom se tu socijalnom modelu radi kada 99 odsto ljudi uživa 60 odsto društvenog bogatstva.

Od 1980-ih je na delu liberalna država. Za liberalnu državu se može svašta reći, ali najmanje da je socijalna. Ali se ipak desilo da je došlo do nesrazmernog zaduženja državnih budžeta praćenih konstantnim deficitima. Da li su to pojeli oni koji raspolažu sa onih 60 procenata društvenog bogatstva! Pre bih rekao da su u ovim „socijalnim“ budžetima najviše participirali oni koji njima upravljaju – direktno politička, indirektno i preduzetnička elita.

Dok prihodi ovih elita nadmašuju troškove koje prevaljuju na celokupno stanovništvo, funkcija društvenog blagostanja je održiva. Problem nastaje kada se odnos prihoda i troškova obrne, tada imamo negativnu funkciju društvenog blagostanja. Od oktobra 2008. ova negativna funkcija je izgleda na delu u većini zemalja. Da li je tome kriv „Evropski model socijalne države“?!

Kada pitate pobunjene Amerikance, oni će vam reći da je za sve kriva pohlepa Volstrita. Kada pitate Grke, oni će reći da su za sve krivi njihovi političari. I jedni i drugi pogađaju pravo u metu. Identifikovane su društvene elite koje imaju najviše koristi od socijalne države. Zato se uzajamno brane i opet posežu za „socijalnim budžetima“.

Radi se o tome da se pod firmom socijalne države raspodeljuje društveno blagostanje u korist onih koji donose odluke. Oni koji najviše plaćaju ne pristaju više na tu priču. Političke i preduzetničke elite će ovo ili shvatiti ili otići u istoriju. Kao što postojeći društveno-ekonomski sistem, koji živimo dva veka, polako odlazi u istoriju (Alen Turen, Nova paradigma, Službeni glasnik, 2011). Ili će se naći odgovor za ugroženu funkciju društvenog blagostanja ili će se sve zakonito završiti revolucijama.

Evropski model socijalne države izgleda ipak nije završen. Osim ako je Mandel mislio isto ono što o njemu misle upravljači liberalne države i tvorci ovakvog socijalnog modela. Takav model je stvarno završen.