Površno i isključivo iz druge ruke

Tekst vaše novinarke Ivane Milanović Hrašovec, objavljen 31. marta pod naslovom „Rektor i njegovi asistenti“, može se čitati kao školski primer odsustva istraživačkog metoda u listu koji slovi za ozbiljniji i analitičkiji od ostalih. Sem nekoliko krupnih netačnosti, na kojima se (dakle, bez stvarne osnove) temelje gromoglasni zaključci, on je demonstrirao mnogo površnosti i zlovolje u oblasti gde ih uopšte ne bi smelo biti.

U listu koji je, koliko znam, takođe u privatnom vlasništvu, čitaocima se želi sugerisati zaključak da je privatno visoko školstvo a priori nižeg i, čak, sumnjivog kvaliteta; i više od toga – iz anonimnih izvora prenose se navodne uzrečice tobožnjih studenata o tome da se na Megatrendu lako završavaju studije i umnožavaju problematične parole s negativnim punjenjem („Uveče prelistaj, a sutra zablistaj!“). Ovakvo neozbiljno etiketiranje jedne visokoškolske institucije moglo bi se podvesti pod izvesne paragrafe, što ja ipak ne sugerišem čelnicima Megatrenda; ali, da je takvo neutemeljeno etiketiranje jednog univerziteta u protivstavu s osnovnim načelima kodeksa odgovornog novinarstva, izvan je svake sumnje.

Zašto novinarka nije ilustrovala svoje stavove o Megatrendu nekim podatkom – o tome, na primer, koliko traje studiranje na ovom univerzitetu, kakvi su proseci i, još važnije, na kojim sve odgovornim mestima danas uspešno rade ljudi koji su znanje sticali na Megatrendu? Nešto o tome može se videti na sajtu ovog univerziteta, posebno u rubrici „Alumni klub“. Na sajtu se može pročitati da na ovom univerzitetu radi nekoliko akademika, i niz veoma uglednih nastavnika, učesnika na naučnim projektima Tempus-programa, SANU-a i drugde. Megatrend je pre drugih univerziteta počeo da sarađuje s Evropom i, koliko znam, još pre dve decenije primio pozamašnu svotu za projekte realizovane u okviru Tempus-programa.

Ozbiljni novinari danas znaju da se univerziteti ne dele na privatne i državne, već na dobre i loše. Megatrend je sebi izborio visoko mesto ne samo u Srbiji već i u ovom regionu. Nije bez osnova rektor Megatrenda, dr Mića Jovanović, dvostruki doktor nauka, potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije, i potpredsednik Evropskog saveta rektora, sa sedištem u Oksfordu. Sasvim je maliciozna kritika koju je novinarka uputila ministru prosvete, i sasvim je na mestu njegova ocena da su privatni univerziteti doprineli dinamizovanju naše akademske scene, uvođenjem principa konkurencije tamo gde ih ranije nije bilo.

Vaša novinarka kao da nije ništa učila o tome šta znače monopoli, i zašto je zdrava konkurencija korisna svuda, pa i na tržištu znanja.

Veoma je providna i nemoralna slika Megatrenda kao legla socijalističkih kadrova. Istina je da tamo rade neki bivši nosioci vlasti, ali to nisu „režimski funkcioneri“, kako kaže vaša novinarka, već ljudi sa naučnom ili umetničkom biografijom, koja ih preporučuje za vođenje određenih poslova na univerzitetu. Zar treba isključiti iz javnog života naučne radnike koji su nekad bili (ili su sada) socijalisti, ili ih možda treba odmah streljati? Zašto uz imena nekih nastavnika vaša novinarka navodi samo političko opredeljenje, iako je to krajnje privatna (da ne kažem intimna) stvar, i među ozbiljnim ljudima se ne uzima kao argument za bilo koji zaključak o naučnoj validnosti? Kod vaše novinarke ne bi prošao ni jedan Noam Čomski, a o Peteru Handkeu ili Haroldu Pinteru da i ne govorimo. A zašto vaša novinarka ne vidi na Megatrendu i profesore drukčijih političkih opredeljenja, jer ovo nije nikakvo gnezdo novog jednoumlja? Zašto među gostima-predavačima imenuje samo socijaliste, a ne spominje predsednika države i predsednika Demokratske stranke, koji nikad nije bio socijalista, a održao je na Megatrendu nekoliko predavanja? Zašto se ne vide mitropoliti, vladike, ambasadori, konzuli, generali, novinari, umetnici i delatnici visokog ugleda koje niko normalan i ne pita za političko opredeljenje, a ne verujem da su svi odreda socijalisti?

U naslovu se rektor dovodi u vezu s asistentima, a imenovan je samo jedan, pevačica koja je s odličnim uspehom završila umetničku akademiju i master studije, a sada je na doktorskim studijama. U čemu je greh te osobe, čak i ako ume lepo da peva? Druga pevačica, s prezimenom Bekvalac, nikada nije bila asistent, niti je iko ikad rekao da će biti. Ona je samo student na Megatrendu. Mislite li da je i to moralni delikt?

Navodeći profesore za koje se kaže da su bili „režimski funkcioneri“, novinarka je sve opasno pomešala. Više od polovine njenih navoda nije tačno. Dr Danilo Ž. Marković nikada nije bio u radnom odnosu na Megatrendu; inače, reč je o uglednom profesoru, ministru i ambasadoru, sa opusom koji vaša novinarka nije u stanju ni da pobroji. Dr Milivoje Pavlović nije prvi ministar za informacije, kao što navodi vaša novinarka; to ste preneli iz bulevarskog lista „Alo“, iako sam ja doskora mislila da je „Vreme“ na višem nivou od tabloida. Ako je taj istaknuti novinar, dobitnik dveju godišnjih nagrada Udruženja novinara (jedne pre, a druge posle 5. oktobra, otkad za vas počinje novo računanje vremena), stigao da magistrira i doktorira, i stekne zvanje redovnog profesora, zašto ne bi mogao da radi na Megatrendovom novinarskom fakultetu? A ako objektivno uporedite stepen medijskih sloboda onda i sada, i domete medijskih zakona u Pavlovićevo vreme i danas, možda biste došli do drukčijih zaključaka o učinku Pavlovićevog ministrovanja. Zašto ne uporedite ondašnje stanje u Ministarstvu za medije sa sadašnjim, kada je na njegovom čelu čovek bez fakulteta? U režimu koji vi lako nazivate nenarodnim, nisi mogao biti ministar ili čelnik javnog medijskog servisa bez fakulteta; tada se ministri nisu birali u stranim ambasadama, niti je bilo dovoljno da neko bude nečiji kum da bi mu bilo osigurano ministarsko mesto… Uz ime dr Oskara Kovača pišete samo da je socijalista, a ne jedan od najuglednijih ekonomista, sa referencama koje ga svrstavaju u naučnu elitu Evrope i sveta. Vaša novinarka među profesorima „režimlijama“ spominje i imena koja uopšte ne postoje na Megatrendu (npr., neki Miljan Miljević, i drugi). Baš je hrabro paušalno, bez ijednog konkretnog argumenta, kritikovati ministre izabrane pre pune dve decenije, a ćutati o sadašnjim, nema šta!

Vaša novinarka, a i njen urednik, pokazali su totalno nepoznavanje sveta marketinga. Analiza Megatrendovih slogana je ne samo neznalačka i površna već i sasvim pogrešna. Tako, pokazali ste da ne znate ništa o vezi slike i teksta u oglasnoj poruci, niti o legitimnosti upotrebe žargona, o sasvim regularnom posezanju za provokacijama, pogotovu ako poruke idu u seriji – što je ovde sasvim očigledno od početka. Ni takvim, neznalačkim čitanjem poruke (sa slikom Londona u pozadini) ne može se doći do zaključka da bilbord poziva mlade da odu iz Srbije, već obrnuto – da se u nju vrate.

Megatrend je mnogo uradio na zadržavanju mladih u Srbiji, time što im je omogućio kvalitetno studiranje na akreditovanim visokim školama, time što daje stipendije svima koji imaju prosek iznad 9,5 i time što svoje odlikaše zapošljava kao asistente ovde, u zemlji. Zar je to malo? Više od toga neka uradi država, uz podršku odgovornih, kreativnih, obrazovanih i dobronamernih novinara – sasvim suprotno od onoga što je uradila vaša redakcija, pustivši u novine uradak Ivane Milanović Hrašovec. Koliko znam, ni za jedan podatak nije se obratila Megatrendu, već je sve svoje problematične zaključke izvela na makulaturi uzetoj iz druge ruke, čak i iz najgorih tabloidnih novina.

Jedina korist od ovakvog pisanja je u tome što može služiti kao očigledan primer kako se jedna ozbiljna društvena tema neprofesionalno i neetički koristi u problematične svrhe.