Poštovanje i život

Ovo nije komentar. Ovo je apel.

Demokratija je lepa stvar. Ono što moramo da razumemo jeste da je demokratija sredstvo, a ne cilj. Demokratija nije „šta“ nego „kako“ ostvarujemo svoje lične i nacionalne ciljeve. Ciljevi su, verujem, lična i nacionalna sloboda i samopoštovanje. Dobar život dolazi posle toga. Može da izgleda privlačno, ali bez samopoštovanja „dobar život“ ne znači mnogo.

Ja lično imam „dobar život“, ali znam da se u sledećih nekoliko nedelja odlučuje mnogo više, odlučuje se da li ću da provedem ostatak života bez osećanja nacionalnog samopoštovanja.

I zato apelujem na sve one stotine hiljada koje su svojim prisustvom na ulicama Srbije pomogli osvajanje demokratije.

Sada je vreme da otvorite oči, pogledate oko sebe i uzmete svoj život u svoje ruke.

Sudbina Kosova se ne rešava u Vašingtonu ili Briselu. Sudbina Kosova se rešava u vašim srcima.

Ako bi se 14. februara na granicama Kosova pojavilo dva miliona mladih, lepih, nenaoružanih ljudi da pokažu da znaju odakle dolaze i kuda idu kao nacija i kako će to da urade (na miran, demokratski način), svet bi slušao.

Dva miliona mladih, pametnih ljudi na jednom mestu sa jednom željom i porukom je moćna poruka. Čak i ako izgubimo, znaćemo da smo uradili sve što smo mogli, ali nećemo da izgubimo.

Ako počinjete svoj život sa verovanjem da se ni za šta ne vredi boriti (demokratskim sredstvima) i da niko ništa ne može da promeni, neće vam pomoći ni demokratija ni Evropska unija, niko… Ostarićete sa znanjem da u jednom istorijskom trenutku za zemlju svojih predaka i svojih potomaka niste imali snage da otvorite oči.