Poruka sa značenjem

Na putu za London u avionu čitajući „Vreme“, video sam starog poznanika na vašoj listi odabranih naslovnih strana: grafit „Slobo, jebeš li šta osim nas?“. Dobro poznajem taj rukopis, pa sam želeo da podelim sa vama i čitaocima nešto podataka iz života autora i zajedničke istorije, i osvrnem se na vreme i međuvreme.

Grafit „Slobo, jebeš li šta osim nas?“ smislio je i napisao na Čukaričkoj padini momak koji se zvao Miša Vlajić, početkom 1996. godine. Poruka je jasna, pomalo smešna, puno govori sa malo reči, ali sadrži i iskrenu zbunjenost, naivno čuđenje opakim stanjem u društvu, i glavnim njegovim uzročnikom. Potpis koji se na vašoj fotografiji ne vidi je bio: Mladi Beograda… U svakom slučaju, čini se da ta poruka i danas nosi određeno značenje, pa su je čitaoci izdvojili među naslove koji se odnose na prelomne događaje kao sto su Sarajevo, 5. oktobar, Đinđićevo ubistvo… Pitam se zašto?

Miša Vlajić je u međuvremenu, kao još veoma mlad čovek, prošao kroz silne psihičke tegobe, i izvršio samoubistvo. I mnogi drugi, mladi i stari, prošli su i prolaze kroz slične muke, izazvane raspadom srpskog društva, porodica, nestankom morala i pravila, osiromašenjem, ratovima i pogibijama. Ovo nam je dobro poznato po broju psihički obolelih, i broju samoubistava. Istovremeno, među nama i dalje slobodno i nekažnjeno hodaju mnogi koji su bili počinioci, krivci i saučesnici dešavanja tokom tih godina. Dobar deo tih ljudi na ovaj ili onaj način danas je potvrđen, uspešan, bogat, povraćen u politički život ili upravo nama vlada. Celokupna politička klasa, prividno bez razlike, nastavila je da deluje na Slobodanov način, nestručno, lenjo, politiku koristeći za otvorenu ili prikrivenu pljačku, upravne odbore, interese, svemoguće koalicije, televizijska glupiranja. Možda je odgovor na dato pitanje upravo da Slobodan i dalje vlada nama, a mi još uvek, i to posebno mladi ljudi, osećamo da smo nedužni a bespomoćni, i dalje izdati od strane onih kojima je povereno da nas čuvaju i vode.