„Novi kurs“

Ima već neko vreme kako „Vreme“, lagano ali sigurno, menja svoj imidž za kurs, što se dakako može povezati sa novim društvenim okolnostima (što se samo po sebi ne mora uzeti za zlo, ali ni za obavezu), te tako od kritički angažovanih i povremeno analitičkih novina sada u istom pakovanju dobijamo konstruktivne, kooperativne, pragmatične, društveno edukativne (u tom smislu verovatno i stranice posvećene Radmilu Bogdanoviću, Mirjani Marković, Marku Miloševiću i sl.) novine koje uglavnom odslikavaju opšti kulturološko-psihološki trend, po kome se propoveda strpljenje, privođenje pameti iliti razumu, korektnost, pristojnost, uljudnost, dobro vaspitanje: mir sa sobom, mir sa tobom, pomozbog, hvala lepo… takođe; uzdržavanje, udruživanje, produkcija, koprodukcija, korekcija, koncepcija, renoviranje, reinoviranje, zidarstvo, SDK, baš kao što se propagira u članku vašeg novinara Slobodana Kostića, simboličnog naslova „Kraj nesporazuma“.

Po tom trendu, darovitost, individualnost i originalnost, a naročito individualizam i nezavisnost, i naročito, naročito, odvažnost i hrabrost teško da se praštaju, naročito od onih nedarovitih i inhibiranih, inferiornih i zavisnih, zavisnih od kukavičluka i zavisti, insinuanata, obično konzervativaca, obavezno ginofoba i mizogena, malograđana, koji bi sve da svedu na meru prosečnosti, osrednjosti, unisonosti i, dakako, poslušnosti… „Bez zamornih govora i suvišnih replika“ molim lepo.

Takvi ne pljuju na ulici ali denunciraju, takvi ne varaju ženu ali je biju, takvi nikome nisu opalili šamar, ali su zabili nož u leđa, takvi su zagledani u budućnost i u “ naše“ trajne vrednosti, čija su oni prevashodna vrednost. Oni ne rade na uštrb nego na dobrobit, oni su za sporazum i vaganje, ergo za „drustveno koristan rad“, nikako za ličnu promociju. Oni su preporučeni i oni preporučuju. Oni neguju konspiraciju. Oni su za popunjavanje i dopunjavanje, a naročito za prebrojavanje. Takvi su delegirani, pozvani, akreditovani. Takvi nisu prozvani. Takvi imaju funkciju kao neraskidivo bračno stanje. I obrnuto.

Oni su druželjubivi. Nikada nisu sami ni kada su sami. Bratija i kumovi. Govore: mi, nama i naše. Oni su za manire i manirizam. Oni ne udaraju blokeje i ne flaširaju kiselu vodu. Oni imaju nove ideje, novu fasadu. Oni znaju šta hoće i mrze one koji znaju šta neće. Takvi ne otimaju mikrofon, takvi čekaju priliku.

Konstruktivnost, kooperativnost i pragmatičnost, pre i posle svega.