Reagovanje
Seksizam i cena knjige
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Ličnost godine Božidar Đelić; "Vreme" br. 574
Pročitao sam opširne „intimne fragmente jedne karijere“ o Božidaru Đeliću koje je napisao Dimitrije Boarov.
Interesovala me je Đelićeva karijera, jer sam, iako školovan u rodnom Beogradu, celokupnu profesionalnu karijeru proveo u Francuskoj, gde živim evo već 44 godine.
Iako se duboko ne slažem sa mnogim Đelićevim mišljenjima, ne bih sada želeo da polemišem o tome.
Ipak, dve njegove rečenice su me naročito pogodile, odnosno uvredile, jer su neistinite i uvredljive za sve nas van zemlje.
Prva je „Znate, tada su Srbi u Parizu bili ili šnajderi, ili fudbaleri, ili gangsteri“.
Da podsetim i Đelića i čitaoce „Vremena“ da je „tada“ u Parizu živelo i radilo oko hiljadu naših diplomiranih arhitekata, nekoliko stotina inženjera, tehničara, slikara, umetnika, i drugih visokoškolovanih osoba koje su svoje znanje i diplome stekli u Jugoslaviji, a svojim predanim radom pored uspeha u službi, stekli ugled i poštovanje u stručnim krugovima Francuske, jer su ogromno doprineli izgradnji današnje moderne Francuske. A desetine hiljada naših većinom kvalifikovanih radnika svih struka, uključivši i „šnajdere“, ostavlja i ostavilo je svojim radom i časnim životom neizbrisivi trag u francuskom društvu. Tih godina u Francuskoj je bilo i na hiljade bivših kraljevskih oficira i političkih izbeglica koji su isto tako pošteno radili i živeli.
Nekoliko desetina „fudbalera i gangstera“ koje Đelić pominje nisam sretao, mada su, u tadašnjem jednopartijskom tužnom dobu, oni koji su gravitirali oko jugoslovenske ambasade i štampa svašta pričali i pisali o „emigrantskom podzemlju“, retko pominjući naše školovane ljude u inostranstvu, političku emigraciju i radnike koji su tu dolazili trbuhom za kruhom.
Druga Đelićeva rečenica je „No da li smo mi u Srbiji ikada imali jednu stabilizovanu preduzetničku elitu.“
Da li se Đelić obavestio o predratnom Beogradu, o preduzetnicima, o zadužbinama o tom dobu čije zgrade još uvek ponosno ukrašavaju Beograd, o sudbinama hiljada ljudi koji izgradiše Srbiju i njenu tadašnju industriju? O toj „preduzetničkoj eliti“ čiju je imovinu „destabilizovala“ tj. otela komunistička vlast 1945, ali bez čijih poštovanja dostojnih života i pregalačkog rada Beograd ne bi postao jedna od uglednih prestonica Balkana.
Izgleda da je ipak komunistička „indoktrinacija“ Đelićevog dede ostavila dublje tragove u Đelićevoj psihi, bar što se tiče poznavanja istorije nekadašnje pretkomunističke i komunističke Srbije.
Kao mlad čovek na ovako uglednom položaju, trebalo bi da se Božidar Đelić i o toj našoj prošlosti tačnije obavesti.
Nikad nije kasno.
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
