Ni levo ni desno

Prosto sam oduševljena celokupnim koloritom predizborne kampanje, koja je više ličila na poznatu komunističku akciju „Upoznaj svoju domovinu, da bi je više voleo“ nego na neku ozbiljnu priču.Videli smo brda i doline, reke i potoke (more više nemamo), ovčice i kravice, plodne oranice. Prosto da se čovek postidi od neznanja i od pomisli što nije od glave do pete overeni patriota.

Priča je bila prozaična i površna, verovatno onakva kakvu smo i zaslužili. Niko ništa posebno nije obećavao, jer sada već svi znaju da ti je isto, obećavao ili ne obećavao, pričao istinu ili laž, proći ćeš onako kako je ko zamislio u svojoj tvrdoglavoj glavi. Nema pomaka ni levo ni desno, a uglavnom se promašuje centar. Svuda u svetu, mladi su uvek buntovnici protiv svega i svakoga, sa revolucionarnim, naprednim idejama, jedino u zemlji čuda Srbiji je većina mladih za retrogradne, zaostale i prevaziđene ideje. I sad se postavlja čuveno pitanje: „A šta sad?“ Kako da se približe i sarađuju oni koji su toliko različiti da već pomalo liče od te silne različitosti? Ne znam, videćemo, ali pošto je ovo zemlja čuda, sve varijante su u igri. Samo postoji drugi problem, a to je da se niko više ne bi iznenadio nekim varijantama. Bilo pa prošlo, rekli bi birači već na sledećim izborima, nema veze, sve su to naši ljudi. E, ja jedva čekam sledeće izbore, jer sve ionako nema veze (sa mozgom).