Nevreme u »Vremenu«

Nisam mogao sanjati da će Teofil Pančić postati tako blizak sa Đorđem Vukadinovićem. Gotovo se dodiruju. Ko ne veruje neka pogleda pretposlednja tri broja „Vremena“, samo ih tanka margina razdvaja. Doduše, Vukadinović se ušunjao na prethodne stranice, u nastavcima, i to na po tri strane, dok Pančić uspeva da zadrži svoju standardnu stranicu.

Šalu na stranu, mene ova činjenica zbunjuje, razočarava, revoltira…

Pitam se koja su moja prava kao redovnog čitaoca pa i saradnika „Vremena“ od osnivanja? Da pišem protestna pisma? Da prestanem da kupujem „Vreme“?

Zar Dragoljubu Žarkoviću ili redakciji, ukoliko postoji, ne pada na pamet da njihova publika nije sklona čitanju „Nove srpske misli“? Ili su možda čitaoci tog časopisa ciljna grupa „Vremena“?

Zar je moguće da u postojećoj redakciji nema kvalifikovanog novinara da nam rastumači lik i delo Tomislava Nikolića pa se angažuje gostujući ekspert za ovu temu? Naravno, ukoliko bi ta tema uopšte trebalo da interesuje „Vreme“ i njegove čitaoce.

Čitaoci „Vremena“ imali su tolerancije pa i razumevanja za lutanja i kolebanja svog nedeljnika tokom svih ovih teških godina. Najteže je pao razlaz sa Coraxom što ja ni do dan-danas ne mogu da prebolim. Ipak, verovali smo da nam „Vreme“ daje i podržava nas u jednom drugačijem, boljem, građanskom pogledu na svet. Ličilo je na svetlost na kraju tunela u koji su nas uveli: populizam, nasilje, nekultura, pop-kultura, tabloidi i ostali mediji koji su podržavali, propagirali i bili perjanice režima koji su nas vodili u propast.

Možda se ovim redovima može pripisati isključivost, nespremnost da se sasluša drugačije ili suprotno mišljenje pa i nedemokratičnost. Priznajem da razgovor istomišljenika ne podstiče napredovanje. Takođe priznajem da od svog nedeljnika očekujem da me podrži u nastojanjima, angažmanu i istovremeno se suprotstavi svemu što nam ugrožava elementarne slobode i put ka boljem, humanijem životu. Nisam spreman da prihvatim da u svom nedeljniku viđam autore koji su se u javnim istupima ogrešili o dosadašnju osnovnu orijentaciju „Vremena“.

Strepim da će, ubrzo, pored kolumne Ljube Živkova osvanuti Slobodan Antonić, a da će se Žarković revanširati Ljiljani Smajlović, pošto je izgubila i posao i obećano ambasadorsko mesto, pa će joj dati kolumnu kao što je i sam od nje dobio u „Politici“.

Nešto slično je gospođa Miočinović napisala o „Danasu“, s pravom. („Danas“ je to objavio.)

Konačno, nakon svih nasumičnih pokušaja, dosetio sam se i rešenja! Organizujemo se svi mi fanovi „Vremena“ i kupimo ga. Kao vlasnici Žarkoviću damo otkaz sa jasnom porukom. Ili se već neko dosetio i poslao nam tu poruku!?