Nečije majke sin

Dejan Anastasijević je napisao solidan tekst o fenomenu štrajka glađu među pripadnicima IRA, što je malo poznata tema u Srbiji. Šteta je što su mu se u tekstu provukle dve greške.

Pomenuti Džejms Konoli nije samo „izvesni“ već je jedna od najznačajnijih ličnosti republikanskog pokreta i bio je uzor Bobiju Sendsu za njegov štrajk.

Da bismo skratili priču, dovoljno je pomenuti da je komandovao odredima Irish Citizens Army u glavnoj pošti Dablina tokom Uskršnjeg ustanka 16. aprila 1916. gde je bio teško ranjen. Po presudi vojnog suda streljan je 12. maja, vezan za stolicu jer nije bio u stanju da stoji zbog teške gangrene noge. Ta scena je izvanredno rekonstruisana u filmu Majkl Kolins Nila Džordana iz 1996. Način pogubljenja Konolija, i ostalih vođa ustanka ubrzo je okrenuo javno mnjenje protiv britanskog režima i zauvek sahranio pokušaje za rešenje irskog pitanja ustavnim reformama (Home Rule).

Konačno, film Nečije majke sin nije režirao Dejvid Linč, koji iako irskog porekla, još nije pronašao adekvatnu „zeleno“ obojenu temu, kojom bi se, ne sumnjam, sjajno poigrao. Autori tog filma su režiser Teri Džordž i koscenarista Džim Šeridan, poznat kao režiser još jednog filma s republikanskom temom – U ime oca.