Mali za adresu

Jedno su Kina i Rusija koje su ogromne zemlje, sa velikom populacijom i u mnogo čemu same sebi dovoljne. Uvođenje internet adresa sa njihovim specifičnim pismom ima logike i opravdanja.

Ali uvoditi ćirilične domene u Srbiju iz bilo kog ozbiljnog razloga je nepotrebno trošenje vremena.

Srbija je mala zemlja, prvenstveno upućena na latinični svet (onaj koji koristi osnovne ASCII znakove).

Pomenutom Mići Petroviću iz teksta neće mnogo značiti što će svoju adresu moći da napiše na ćirilici ako njegov poslovni partner iz Nemačke bude zaključio da mu za ispisivanje ćirilične adrese treba kompjuterski stručnjak da mu instalira ćirilični tastaturni raspored, koji će mu onda stalno biti prisutan na sistemu, dok isti taj nemački partner, iako ima ime sazdano od specifičnih znakova za nemački, ü,ö,ß, ta slova ne koristi kako bi dokazivao svoj nacionalni identitet, već praktične zamene ue, oe, ss koje mu omogućavaju da se njegovo ime napiše na svakom kompjuteru na svetu bez ikakve poteškoće ili zadrške.

Sigurno će biti nekome zanimljivo da ima adresu ћевапчић.срб, ali jako malo ljudi van Srbije će do tog sajta doći ukucavanjem adrese.

Dakle, uvođenje ćiriličnih domena jeste simpatično, ali daleko je od toga da doprinosi boljoj komunikaciji među ljudima. Još manje bih mogao da kažem da se radi o „istorijski značajnom poslu“.

Inače, u celoj priči najmanje su bitni DNS serveri koji će opsluživati takav saobraćaj. Oni će se snaći u svom radu mnogo brže nego što se mi ovde budemo dogovorili o nazivu našeg domena. Glavni problem će biti s onima koji će morati da ih koriste.

I treće: gospodine Stanojeviću, čudi me da ne znate da je na internetu sasvim svejedno da li neku adresu kucate malim ili velikim slovima, odnosno: Vreme.com, vrEme.com i vreme.com su sve ista adresa.