Krst na retrovizoru

Nema tih para koje bi bile prevelike da bi se Evropi poslala poruka-podsećanje da je prava evropska (hrišćanska) civilizacija nastala ovde, kude nas, u Niš. Da je naš Konstantin, Koča, Kole, dozvolio hrišćanima da izmile iz katakombi i da slobodno kače badnjake na hladnjake i krstove na retrovizore. Odatle samo još jedan korak pa da priča onog srpskog istoričara i ruskog akademika o izmišljenoj istoriji kojom su nas trovali krijući od nas i od sveta činjenicu da su Srbi narod najstariji i da su svi poznatiji jezici u civilizovanom svetu derivati prajezika zvanog indosrpski, uđe u zvanične školske programe. I da nam je svima zajednički askurđel rodom iz Vinče.

Doduše, nogu su prvi povukli braća Makedonci tvrdeći da su i Aleksandar (Aco) i tatko mu Filip (Fikjo) našinci, a Grcite da puknat od maka…

Kad običan prosečan građanin počne da priča takve priče, rodbina se zabrine, a doktori prepisuju jake lekove ili traže uzroke u nesrećnom detinjstvu, u raspinjanju Ega između satanskog Ida i prepodobnog Superega. Ali kad te priče država podržava i za te priče daje pare (koje su s’g skupe jer je oskudacija), onda je to svetinja identiteta, nacionalni ponos, a i kulturološki kec u rukavu u beskrajnom pokeru s Evropom.