Kakva nam je desnica

Kisele jagode nisu voće jer su kisele. Na to se otprilike svodi argument Teofila Pančića da srpska desnica nije demokratska.

A srpska desnica u najvećoj meri jeste demokratska. Ona je možda banalna, sluđena i često neproduktivna, ali u tome se ne razlikuje od srpske levice. U njoj zaista postoje elementi nedemokratičnosti budući da joj nisu nepoznati zahtevi za zabranom drugih stranaka pa i pretnje neistomišljenicima. Nažalost, u ovome se takođe ne razlikuje od srpske levice iz koje povremeno dolaze slični zahtevi.

Teofil Pančić insistira da reč ‘demokratsko’ ne može imati koliko-toliko precizno značenje koje ima u političkoj teoriji a koje omogućava da svi učesnici u raspravi tom rečju denotiraju približno istu pojavu, već da pored toga ima u sebe da upije i nespecifikovan broj drugih političkih pozicija koje su mu po volji. Danas je to, kako čujemo, stav o Karadžiću, pa su kao nedemokratske označene sve stranke koje o Karadžiću ne misle isto što i Pančić. A sutra? „Nedemokratski“ tj. Pančiću suprotan stav o npr. pozitivnoj diskriminaciji, pravu na otpuštanje, međunarodnim protektoratima ili bilo kojoj iole kontroverznijoj temi može bilo koju stranku preko noći da proglasi neprijateljem demokratije. Jer, posle ovakvih, naizgled plemenitih, jezičkih intervencija sa ciljem čišćenja ‘demokratskog’ od „nedopustivih stavova“, ‘demokratsko’ više i ne znači ništa konkretno već postaje sinonim za amorfnu i proizvoljnu kategoriju ‘poželjnog’.

Razvodnjavanje pojma demokratskog, kao uostalom i svakog drugog pojma, pogubno je po racionalnu misao čija je moć upravo u iznijansiranosti i preciznosti koja je moguća samo ako svaki pojedinačni pojam ima usko i nedvosmisleno značenje. Krajnji rezultat ovakvog razvodnjavanja nije bolje razumevanje demokratičnosti, već naprotiv, sveopšta konfuzija o njenom značenju te neproduktivno i ostrašćeno natezanje o jedan do besmisla neodređen pojam.