Hutui, Tutsi i Srbi

Teofil Pančić je u jednome sigurno u pravu. Svako može u Srbiji da se dohvati pera, to uključuje i njega. A važi bogami i za Englesku. I glupost je glupost objavio je nedeljnik „Tajm“ ili dnevni list „Tajms“ – inače oba sasvim relevantni i uticajni na javni diskurs.

Teofilov tekst je inače dosta tendenciozan i prenebregava činjenicu da je upravo u „NIN-u“ na više mesta navedeno da ne postoje opšteprihvaćeni metodi za poređenje različitih kultura, u ovom slučaju za poređenje individua različitih kultura, odnosno da su ti kriterijumi kulturno uslovljeni. To je stanovište koje se naziva kulturni relativizam.

Inače, „simpatično“ mi je to stanovište po kome bi se mi ponosili da je rekao kako su Srbi najpametniji, a Biljana Kovačević-Vučo čak kaže kako nam ne bi bio rasizam da su Albanci ispali najgluplji. Možda su u pravu.

Nego, ajde da analiziramo takve tvrdnje. Recimo da je tvrdim da su Hutui najniža rasa na svetu. Hutui se zbog toga bune, Tutsima i ne smeta mnogo, a neki čak likuju. Verovatno se Hutui ne bi bunili da ja Tutse smatram inferiornim. No, da li im to otima pravo da se bune? Da li to znači da ja nisam rasista iako iznosim rasističke stavove?

Razmislite malo, ako imate čime. Ili je onaj Englez bio u pravu. Što se tiče nekih…

A pisac sa Banovog brda? Pa ništa, on piše inače epsku fantastiku, žanr zasnovan na „nacoškom“ diskursu toliko omiljenim mitovima.