Reagovanje
Seksizam i cena knjige
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
"Ceca 2003", "Reforma polusveta"; "Vreme" br. 650
Časopis „Vreme“ u broju 650, tekstovima „Ceca 2003“ Vere Didanović i „Reforma polusveta“ Teofila Pančića, ozbiljno diskriminiše društvenu grupu, koju čine ljubitelji folka i turbo folka.
Teofil Pančić stavlja u isti koš: učesnike u gužvi oko hapšenja Veselina Šljivančanina, učesnike u neredima koji su nastupili posle osvajanja vaterpolo prvenstva Evrope i učesnike mirnog skupa „Sloboda za Cecu“, koji je okupio ljubitelje „estradnog rada“ pritvorene srpske folk dive Svetlane Ražnatović prilikom kog se nije dogodio ni jedan jedini incident. „… radi se o narastanju i jačanju novog postmiloševićevskog i postšešeljevskog fašizma…“ piše gospodin Pančić. (?). Udarna snaga „novog fašizma“ biće „samo i jedino Dobra Deca iz Komšiluka“. (?)
O ukusima ne vredi raspravljati. Nazivati nekog fašistom zbog toga što ima drugačiji muzički ukus, prilično je preteran stav. A zagovarati „reformu“ društvene grupe koju nazivate „polusvet“ je kopanje masovne grobnice.
Vera Didanović opisujući učesnike skupa „Sloboda za Cecu“ piše: „… iako je miting u nazivu imao reč „sloboda“ („Sloboda za Cecu“), njegovi učesnici nisu bili isti oni ljudi koji su prethodnih godina utemeljivali novo ime centralnog beogradskog trga – Trg slobode.“ Uz napomenu da je reč o skupu kome je po proceni novinara „kojima se zalomila radna subota“ prisustvovalo oko 2000 ljudi, postavljam pitanje – odakle drskost da se pojedinim društvenim grupama odriče učestvovanje u pozitivnim tokovima naše novije istorije, pri čemu se, kao jedini argument u prilog takvom tvrđenju daje izjava da je to „sasvim izvesno“? Ja (Danijela Drča) sam „živi dokaz“ da je u pitanju neistina i tražim ispravku.
Dodatne argumente za svoje smele tvrdnje Vera Didanović nalazi u stilu oblačenja prisutnih, navodeći nošenje „tanga veša u boji različitoj od boje odeće, pa sve to natakareno na zaista ogromne štikle“. Nepodobno je i nošenje „one frizure“, nije precizirano koje, pretpostavljam da je u pitanju duga crna kosa. Invaliditet prisutnih pojedinaca tumači se kao politički čin čime se ukida invalidima pravo na slobodu govora i mišljenja, to jest izjednačava se invaliditet sa nekakvim političkim stavom. „Fizički unesrećene“ i mlađe maloletnice označavaju se kao „žrtve estradnog i političkog kiča“ , iako smo žrtve pomenutog svi mi kao pojedinci i naše društvo u celini.
Dalje u tekstu stoji: „Upadljivo je bilo prisustvo sredovečnih ljudi, potresno očiglednih pripadnika najnižih socijalnih slojeva…“ Zanima me da li je zaista baš očiglednost ono što najviše potresa? I da li se možda spremaju nekakve gasne komore i masovne grobnice jer, avaj, siromašni su očigledni, a drugi se potresaju? Ima nas zaista mnogo – prosjaci, prostitutke i sponzoruše, nelečeni i lečeni narkomani, razbojnici, secikese, povratnici sa ratišta, otpušteni radnici, neplaćeni zemljoradnici, očajnici svih vrsta. Malo li je što nas je drzava svojim lošim poslom proizvela i ostavila da sami rešavamo materijalno siromaštvo i „fizičku unesrećenost“? Malo li je što je pesma, i to, kao za baksuz Cecina, bila skoro jedina uteha? Treba li ukinuti pravo da se bude lojalan i odan nekome ko vas je zaduzio? Pesma ima moć da duhovno uzdigne, govore o tome brojne poetike teoretičara i istoričara umetnosti, takođe i mitovi. No, na stranu to. Ovde je jedina tema novinarska površnost. Povodom te površnosti molim glavnog urednika D. Žarkovića i odgovornog urednika F. Švarma da objasne „govor mržnje“ u ovim tekstovima i svoje novinare upute na „estradni rad“ Svetlane Raznatović, jer u njenom celom opusu koji broji jedanaest visokotiražnih albuma, nećete naći nijedan ton koji nije izveden perfektno, kako tehnički, tako i sa stanovišta muzičke ekspresije. Pa kada, ugledajući se na Svetlanu Raznatović kao uzor perfekcije u izvođenju, postignu da im svaka reč bude na mestu a činjenice proverene, neka se nauče toleranciji, to jest, da ne potezu kamenicu sa gradskog trga na svakog ko nije njihovog ukusa i stila.
Molim i za objašnjenje zbog čega se u tekstu „Ceca 2003.“ ne primenjuju standardom utvrđena pravila srpskog knjizevnog jezika („fali“ umesto „nedostaje“, značenje sintagme „vrlo sredovečan“, pisanje velikog slova u imenima trgova, uzročno-posledična veza u rečenici: „Bez obzira na prirodne talente, tehničke mogućnosti i snažnu privlačnost koja vlada između brojnih pevačica i kriminalaca…“ i tako dalje.). Unapred zahvaljujem.
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve