Dirljivo razumevanje

Posle precizne i duhovite analize u prethodnoj kolumni („Priča o snalaženju“, Vreme broj 1202), u kojoj je gospodin Teofil Pančić efektno poentirao na temu tradicionalne srpske simpatije prema „snalaženju“, ali i mnogo šire od toga, u ovonedeljnom komentaru ne promašuje samo gol, pa ni loptu, ma ni teren gde se igra, već i grad u kome je utakmica.

Dirljivo razumevanje koje u svojim kolumnama pokazuje prema građaninu Tadiću Borisu u ovom tekstu eskalira. Tadić, koji je ovo društvo zadužio temeljnim razvaljivanjem ne samo DS-a, za to ni po jada, nego i kukavičkim držanjem po strani u nekoliko za društvo veoma bitnih procesa, pa onda lansiranjem u političku orbitu pojava poput Vuka Jeremića, u „Vremenu“ dobija advokata koji, uz blagu ogradu da se to njemu samo tako čini, objašnjava svetu kako on (Tadić), eto, sigurno ne bi u koaliciju sa SNS-om. Časna pionirska i keve mi rođene.

A ne bi pošto, nije se valjda kako piše Pančić, „Tadićeva životna želja i ambicija, nakon svega, sparušila na to da bude novi Vučićev Dačić“. Ambicije i želje čoveka koji se, po svemu sudeći i dalje budi sa idejom da je predsednik Srbije i Demokratske stranke, u trenutku spoznaje da to i nije baš skroz tako, teško mogu da se zadovolje činjenicom da će tog dana, sutra i, uopšte, ubuduće, biti građanin koji je imao šansu, jeftino je prokockao i sad može da bude tek savetnik u nekoj telekomunikacionoj kompaniji, ali je i dalje Bivši i za to je sam kriv.

Nije neophodno znati ono što svi znaju, a to je da su Miodrag Miki Rakić, dugogodišnja siva eminencija Tadićevog kabineta i stranke i Aleksandar Vučić dobri prijatelji – ovaj potonji je to nekoliko puta javno potvrdio. Međutim, ogroman prostor u svim medijima koji čuvaju bokove Vučića, što s leve, što s desne strane, a koji Tadić u jurišu na predsednika Demokratske stranke Dragana Đilasa dobija, morao bi zvoni na makar malu uzbunu i da budi određene sumnje da se tu radi o dosluhu.

Pančić se još pita kako „smo došli do toga da sada potencijalni krivac za to što Srbija polako, ali sigurno ostaje sama s Vučićem (koji je žudno gleda, oblizuje se i mazno govori ‘dođi, da čika bonu’) bude baš“ Boris Tadić, od svih ljudi? A stvar prosto ne može da bude jednostavnija – Srbija je poklonjena Vučiću posle godina iznurujućih laži i zamajavanja vrlih zapadnih partnera u vezi sa nekoliko za njih, ali i za nas, važnih tema, famoznim skraćivanjem mandata i još famoznijom „pobedničkom kampanjom“ kojom je sam pobedio sebe. Stranka koju je uveo u stanje krajnje političke dekadencije, navikla samo na plen koji donosi izborna pobeda, počela je još tada da se raspada. Gde su i šta danas rade Tadićevi puleni?

Tadića je nemoguće odbraniti na bilo koji način, a lične simpatije ili animozitete prema konkurentu ozbiljan i odličan komentator naše stvarnosti – a Pančić to bez ikakve dileme jeste – trebalo bi da drži po strani.