Diplomatska vatra

Odličan tekst gospodina Turudića. Ali, nažalost i na nesreću ove naše napaćene Srbije, tišine nisu samo u Moskvi, već i u Londonu, Rimu, Madridu, Varšavi, Ljubljani i brojnim drugim evropskim i svetskim prestonicama u kojima se odlučuje i o Kosovu i Metohiji i o Srbiji. Čitajući Turudićev tekst i podsećajući se naših boljih, i diplomatskih, vremena i ambasadora kalibra Vladimira Popovića, Dobrivoja Vidića, Veljka Mićunovića, Lazara Mojsova, Cvijetina Mijatovića, Milojka Drulovića i drugih, ne mogu da se otmem utisku da od vascele političke elite Republike Srbije, okupljene u Narodnoj skupštini, pre neki dan, na donošenju Rezolucije o Kosovu i Metohiji i odbrani Srbije od plana Arthisarija, osim možda predsednika države Borisa Tadića i premijera države dr Vojislava Koštunice, teško da bi neko drugi bio kalibar za ambasadora Srbije u Moskvi. A gde da nađemo takve kandidate za London, Rim, Madrid i druge važne prestonice? Ovo je zaista posebno značajno, a veoma zapostavljeno od najviših organa države, jer se pozicija Srbije ne brani samo na direktnim pregovorima o Kosovu i Metohiji u Beču, već svakodnevnim, upornim, političkim i diplomatskim radom u svim evropskim i svetskim prestonicama članica Kontakt grupe, članica Saveta bezbedosti, članica Evropske unije, u sedištima misija UN-a u Njujorku i Ženevi, u Briselu, Vatikanu, Teheranu, Kairu i u mnogim drugim centrima političke, ekonomske ili verske moći. Naročito sada, i pogotovo sada, kada smo se konačno opredelili da interese Srbije branimo samo pravnim i političkim sredstvima, te odbrane nema bez diplomatskih i političkih kadrova, koje ubrzano moramo obrazovati, stvarati, osposobljavati i slati u „vatru“ diplomatskih „bitaka“.