Cirkus od rehabilitacije

Sve aktivnosti oko rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića i pronalaženja njegovog groba poprimaju obeležja novog ubijanja ove kontroverzne ličnosti. U celokupnom periodu posle Drugog svetskog rata, vođa Ravnogorskog pokreta nije ovoliko izlagan poruzi. I ne čine to, ovoga puta, komunisti i partizani, već njegovi navodni poštovaoci i sledbenici.

Na prvi pogled, moglo bi se reći da su oni trapavi. I da je njihova trapavost pokretač svojevrsnog ismevanja Dragoljuba Mihailovića. No, kako u toj trapavosti ima i izvesnog sistema, dalo bi se zaključiti da su sadašnji nosioci procesa rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića zapravo eksponenti određenih centara koji tu rehabilitaciju žele (i uspevaju) da pretvore u cirkus.

Neko autentične pristalice i sledbenike Dragoljuba Mihailovića „vuče za nos“, ali i udaljava od prvih akcija. I najnoviji predlog da most na Adi dobije ime Dragoljuba Mihailovića, predlog koji je tipičan za komunistički i partizanski način oduživanja dugova prošlosti, u osnovi je antiravnogorski.