Brzi preletači

Nova vlada došla je sa maksimom da budu rukovođe opštih državnih poslova a ne izvršioci partijskih prohteva i ćudi. Data obećanja su prihvatljiva, no po onome što se dogodilo dolaskom novog predsednika Okružnog suda u Beogradu, što se tiče personalnih rešenja gotovo se ništa nije dogodilo.

Ili su preletači brzo leteli, ili…

Vaš novinar u prošlom broju pokazuje da je vrlo dobro informisan. Iz teksta se vidi da se on sam ili njegov izvor trudio da neke „uzdanice“ bivšeg režima sačuva, da ih ne spomene. Pomenuo je neke koji su bili manje servilni od onih koji su bili bliži režimu. Sačuvani sami su se čuvali za sve rukovodioce bivšeg režima u poslednjih deset godina, posebno za ministra pravde Republike Srbije i predsednike sudova. To su ljudi od poverenja, zadovoljni što mogu nešto „završiti“ za ministra ili predsednika.

Na suđenju NATO čelnicima u ešalonu nezamenjivih, poverljivih patriota po zadatku bili su i istražni sudija S. Čukić, M. Paunović, a portparoli za štampu sudije S. Važić i I. Simić, a u već pomenutom odboru za doček oštećenih koji ne treba da se čuju, Biljana Dragojević-Kalamperović (čiji je suprug u istom postupku bio branilac po službenoj dužnosti), i još neki koji su pominjani u dnevnoj štampi.

Bez sudije Važića ne može se ništa završiti, jer je najpre bio miljenik ministra Jankovića kada je ovaj bio predsednik 1. opštinskog suda. Uvek je on sudio važne predmete, i to poverenje je zadržao dolaskom u Okružni sud. Odmah je postao rukovodilac drugostepenog krivičnog odeljenja. Postao je rukovodilac i svojoj supruzi koja dolazi iz 4. opštinskog suda. Tako je nastao presedan u srpskom pravosuđu, jer do tada bračni drugovi nisu mogli biti sudije istog suda, a kamoli istog odeljenja.

Isticali su da su prijatelji sa ministrom Jankovićem, i sa predsednikom 1. opštinskog suda Milikićem. Ovog poslednjeg su savetovali ko od sudija tog suda može biti u krivičnom odeljenju, a Jankovića su savetovali kada je bio predsednik 1. opštinskog suda da samo mladog sudiju postavi za rukovodioca krivičnog odeljenja, a ne iskusne Savića ili Blažića. Hvalili su se da je ministar zvao sudiju Važića da konkuriše za Vrhovni sud Srbije, jer su prijavljeni kandidati loši.

Privilegije u toku suđenja NATO čelnicima pored pomenutih imali su još neki drugi nespomenuti, a pošto je izvor vašeg novinara dobro informisan možda će nešto i o njima reći.

U vreme predsednika Marjanovića neka rukovodeća mesta bila su nasledna, npr. rukovodilac upravnog odeljenja, a koje mesto je nasleđeno po porodičnom i partijskom principu. Dotadašnjeg rukovodioca Katarinu Manojlović-Andrić nasleđuje brat njenog supruga Obrad Andrić.

Svi privilegovani uvek su bili obavešteni šta će i koje će poteze preduzeti Bogoje Marjanović, predsednik Okružnog suda, pa i to da se sprema razrešenje tačno određenih sudija u junu 2000. godine. Govorili su da su te sudije politički ostrašćene i angažovane, protivnici režima, članovi nevladinih organizacija koje su ih materijalno obezbeđivale.