A gde su dokazi

Lepo je što imate jasne stavove o Beogradskom džez festivalu kojem ove godine niste prisustvovali, oštre zamerke na moj tekst o tom događaju. O ukusima, pa ni o Majlsu Dejvisu, s vama neću raspravljati. No, nesporno je: „Vreme“ nije kao „sva ostala mesta gde povremeno pišu o kulturnim događajima“; ja ne izražavam mišljenje publike.

A o činjenicama, istoriji: Vale (Markus ili Markos, r. ‘43) ove godine po svetu nastupa kao deo paketa/programa 50 Years of Boša Nova, čime i on prihvata da je taj trend započeo ‘58. Vale je uspeo kao zaista mlad – u srednjoj školi pisao pop pesme, počeo da nastupa ‘61, da snima ‘63, kad su njegove numere krenuli da obrađuju i poznatiji izvođači – i reference koje ste naveli su tačne. Ali, ako imate dokaz da je kao pubertetlija stvarao bosa-novu rame-uz-rame sa Žobimom, De Moraežom, Bonfom i Žoao Žilbertom… onda imate i pojma o čemu govorite.

Označivši ga kao „drugi talas“ bosa-nove nisam ga vrednovao, to je hronološka odrednica. Vas verovatno pogađa što sam ga ocenio kao „manje kvalitetnog“, pa da budem jasniji: kada bi Beogradski džez festival pametnije koristio sada već zamašni budžet (uključujući novac nas poreskih obveznika), i ugovarao gostovanja ne čekajući milostinju od lokalnih političara, možda bi i naša publika doživela koncert npr. Valeovog ispisnika Žilberta Žila, pa bi svima bilo jasno šta je prvorazredna, vrhunski kvalitetna brazilska muzika danas.

Bos i nov, Dragan Kremer