Zoom

Rusi dolaze, valjda će i da odu

Putin dolazi a ovi naši pokušaće od toga da naprave vrhunsku politiku s dugoročno štetnim posledicama za odnose sa ostatkom sveta

Kina – Tajvansko pitanje

Bambusova mreža

Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to je isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled od 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"

Ličnost godine – Tatjana Lazarević

Ceo život u vanrednom stanju

"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"

Intervju – Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Nasilje svuda oko nas

"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"

Ko je Dijana Hrkalović

Žena koje se plaši policija

Ko je osoba zbog koje je ministar Nebojša Stefanović hteo da podnese ostavku, kakve to ima veze sa hapšenjima u MUP-u i zbog čega je Srbija postala podijum za obračun narko-klanova i mesto na kome je moguće paliti kuće lokalnim novinarima

Povratak »Deliveri junita«

Ko plaća Tonija Blera

Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade

Regionalna bezbednost

Kome treba vojska Kosova

Šta bi se desilo kad bi Srbija, na primer, koristeći odredbe Rezolucije 1244, jedne noći poslala 1000 svojih vojnih specijalaca i pripadnika Žandarmerije i SAJ-a da uđu na sever Kosova, a Kfor dobije signal da se ponaša poput Unprofora kada su hrvatske snage u maju 1995. izvele akciju "Bljesak" u Zapadnoj Slavoniji i postane samo posmatrač? Ideja o razgraničenju tako bi mogla da zaživi

Intervju – Rada Trajković, Evropski pokret Srba Kosova i Metohije

Radoičić je Vučićev telohranitelj

"Prilikom zapošljavanja u institucijama, ako, recimo, čistačica po nekoj strukturi treba da bude Srpkinja, to mora da potpiše Radoičić. Radoičić i njegova grupa su kontrolisali plate koje dolaze iz budžeta Srbije, ali sada, kako su ušli u kosovske institucije, oni kontrolišu i sve Srbe koji ulaze u sistem Kosova i dobijaju plate od tog sistema. Znači, Srbe i u jednom i u drugom sistemu kontroliše isti čovek ili ista grupacija. Svaka neposlušnost se kažnjavala gubitkom posla. A ako je veći problem, onda paljenjem automobila, paljenjem prostorija, fizičkim nasrtajima... I ubistvima"

SAD–Avganistan 2001–2018.

Zaglibljeni u ratu

Deca rođena kada je počeo ovaj u SAD gotovo zaboravljeni rat ulaze u godinu punoletstva, a Vašington još uvek ne zna kako da iz njega izađe mada je još 2003. proglasio pobedu – zbog procene da je poraz skuplji od vođenja rata

Jubilej

Živi znak narodne nezavisnosti

Pre sto pedeset godina, na današnji dan, osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Dva dana pre jubileja, Vlada Srbije smenila je upravnika Dejana Savića na njegov zahtev i tako sprečila štrajk glumaca zakazan baš za ovaj važni državni jubilej. Na njegovo mesto postavljena je rediteljka i profesorka Ivana Vujić. Time je ovom pametnom odlukom okončana jednomesečna kriza u Narodnom pozorištu Podsetimo, prouzrokovana je smenom direktora Drame Željka Hubača zbog čega je Dramski sindikat Narodnog pozorišta SINGLUS optužio Dejana Savića za nesavesno poslovanje kojim je na najgrublji način narušio ugled kuće, kao i za nepreduzimanje bilo kakvih radnji radi sprečavanja nehumanih, nebezbednih i nezdravih uslova za rad, zahtevajući njegovu ostavku ili smenu. Pre petnaestak dana Dejan Savić je obećao ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću da će podneti ostavku, a onda se predomislio. Prošle srede, Nebojša Bradić podneo je tužbu protiv Dejana Savića dokazujući da je Savić potpisao ugovor zbog koga je to Pozorište moralo da isplati 103.000 evra odštete – a ne on, kako je Savić javno izjavio. Prošlog petka, ostavku je podneo Aleksandar Gatalica na funkciju predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Pozivnice za proslavu jubileja sa Savićevim potpisom upućene su u ponedeljak, dan pre nego što je smenjen. Proslava je na pozivnicama definisana kao Svečana akademija, iako je planirana samo dodela godišnjih nagrada. Pozivnice su poslate svima iz državnog vrha. Očekuje se da će promene u Narodnom pozorištu rezultirati i promenom planiranog programa proslave, a sasvim je izvesno da će uslediti i promene u poslovanju ovog najvažnijeg teatra u državi. Oduševljenje koje se prema Narodnom pozorištu osećalo pre 150 godina, a koje je tema teksta koji sledi, ipak nije iščilelo

Evropa – 11. 11. u 11

Makron i stari demoni

Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede

Brazil

Uspon »tropskog Trampa«

U južnoameričkim zemljama primetan je zamor levicom i potiskivanje takozvanog specifičnog prosocijalističkog "roze talasa". Tamo su levičarske vlade ranije smenjivale brutalne vojne hunte, a sada ih zamenjuju biznismeni u politici, poput Trampa. Pretnju Brazilu, međutim, donosi izborni uspon rezervnog kapetana Bolsonara, apologete vojne diktature, koga zbog njegovog desničarskog ignorisanja političke korektnosti nazivaju brazilskim Trampom, a ovog opet neki mediji nazivaju "Kaudiljom u Vašingtonu"