Šta će za Srbiju značiti usvajanje novih petnaestogodišnjih globalnih ciljeva Ujedinjenih nacija, kako je tekao proces oblikovanja tih ciljeva, koja je bila uloga Srbije, kako će naša zemlja usaglasiti obaveze koje je preuzela, bile su teme konferencije "Spoljna politika Srbije i unutrašnji održivi razvoj u svetlu novousvojenih razvojnih ciljeva UN"
Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih
Diplomatska ofanziva Srbije u epizodi "Kosovo u Unesku" deluje farsično i kao još jedna loša predstava. Posebno i zato što Srbija još nije uspela da za pregovaračkim stolom pokrene dijalog o položaju i statusu SPC na Kosovu, imovini SPC i srpskoj imovini uopšte, makar o razrušenim nadgrobnim spomenicima na pravoslavnim grobljima
Šta se i koliko promenilo u Srbiji nakon 2000. godine, do koje mere su opstali autoritarizam, nacionalizam, govor mržnje i devastacija institucionalnog života, koje su posledice petooktobarskih promena, koliko je revolucija uticala na političke promene u Srbiji i da li je Peti oktobar uopšte bio revolucija, neka su od pitanja na koja su odgovarali učesnici tribine "Peti oktobar – petnaest godina kasnije", koju su organizovali Forum ZFD i nedeljnik "Vreme" povodom obeležavanja godišnjice petooktobarskih promena. Učesnici tribine koju je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik "Vremena", bili su sociološkinja Vesna Pešić, sociolozi Slobodan Antonić i Jovo Bakić i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović
"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"
Rijaliti abolira neznanje, nekulturu, makijavelizam i društveni darvinizam, gde će najsnažniji pojesti slabije. Oblast društvenog života gde je borba vid opstanka jeste – politika. Za mene je takođe neverovatna sličnost političke scene u Srbiji sa rijaliti programima – način na koji se akteri svađaju
Izvesni građanin javno smatra da bi jednog kritičara vlasti i vladajuće stranke trebalo mlatiti gde god se na njega naiđe. Šta je taj građanin SNS-u, i šta je SNS njemu
Izložbom odabranih naslovnih strana od početka "Vremena" do danas, tribinom "Ima li Srbije van Beograda" i koncertom tamburaške bande Ljubomira Živkova, kolumniste nedeljnika "Vreme", u Valjevu je u petak, 11. septembra, počelo obeležavanje dvadeset pet godina izlaženja "Vremena"
Kako je stalno pogoršanje bezbednosne situacije od 2011. godine u severnoafričkim zemljama i na Bliskom istoku uticalo na turizam, i gde je mesto Srbije među turističkim divovima
Nakon iskustava sa prethodnom globalnom razvojnom agendom poznatom po Milenijumskim razvojnim ciljevima, UN su želele da se o novim ciljevima razvoja ne pitaju samo stručnjaci i političari. Novi globalni ciljevi održivog razvoja su definisani kroz širok konsultativni proces. Širom sveta, građani i različiti društveni i ekonomski akteri mogu da iskažu svoje mišljenje i viziju sveta u kakvom žele da žive
Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko poimanja vojne operacije "Oluja", današnji položaj Srba u Hrvatskoj, kultura sećanja, mogućnost pomirenja i povratak izbeglica neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom 20 godina od operacije "Oluja" 3. avgusta organizovali nedeljnik "Vreme" i Forum ZFD. O ovim i drugim pitanjima razgovarali su prof. dr Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu Dejan Jović, osnivačica i voditeljica Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič, profesor i jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma Petar Lađević i gradonačelnik Knina za vreme vojne operacije "Oluja" Drago Kovačević. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija je dokument sa najviše ratifikacija na svetu – do sada ga je potpisalo 195 država. Svaka od njih je prihvatila obavezu da bude zakonski odgovorna za njegovu primenu. Takođe, svaka članica Konvencije je obavezna da redovno izveštava Komitet Ujedinjenih nacija o tome kako i u kojoj meri ispunjava ugovor koji je potpisala
