Imao je Ozren bradu, kratku par dana, ali kad je novu lutku napravio, obrijao mu je bradu. Sad je malo više gospodin. Marija će njega na sastanak zvati, telefonom, ali da mnogo priča, neće mu to dati. Nema ona vremena, mora da radi na fakultetu.
Umro je Volfgang Šojble, najdugovečniji poslanik Bundestaga, desna ruka dvoje legendarnih kancelara, ljubitelj štednje i čovek kojeg su Amerikanci tajno prozvali "jarosnim starcem"
„Sve ove različite akcije imaju sinergetski efekat, sve vode ka zajedničkom cilju poništavanja pokradenih, pa raspisivanja zaista demokratskih izbora“, kaže za „Vreme“ kandidat za gradonačelnika Beograda Srbije protiv nasilja
Sudetenti ispred neformalne organizacije "Mladi - borba" najavili su nove blokade za petak koje će trajati 24 sata. Lokacije će najaviti neposredno pre akcije iz bezbednosnih razloga, saopštili su organizatori na protestu ispred Filozofskog fakulteta
Nekadašnji nemački ministar finansija Volfgang Šojble preminuo je u 82. godini, javlja danas Asošijetet pres
Razlozi za nemar vlasti, čak i neprijateljstvo prema filozofiji, jasni su i najmanje zanimljivi. Filozofija stvara slobodne ljude, a svaka autoritarna struktura zazire od učenih i slobodnih ljudi. Legitimnim se, međutim, može učiniti pitanje o tome gde bi se toliki filozofi i humanistički naučnici zapošljavali, šta bi oni radili? To je, međutim, slabo pitanje
“Priča o Kseniji Atanasijević je priča o stradanju misleće individue koja se drži svojih moralnih načela. Jer, ako ste principijelni, talentovani i mudri, ili ćete biti zaboravljeni, ili će vas dokačiti sečivo uravnilovke netalentovanih malograđana”
Teško je setiti se 2000. godine, jer niko ne voli da se seća ružnih događaja. I ja sam ih brzo zaboravio. Ponekad nisam siguran da li su se uopšte desili. A onda me neka fotografija, pesma ili snimak, neka godišnjica podseti da jesu. I pitam se kako je moguće. Danas, taj apsurd, taj tragikomičan kadar izgleda toliko groteskno i perverzno da ne bi prošao čak ni kod nadrealista. A mi smo u to verovali. Kako je moguće da smo sve to živeli, da niko nije imao snage i plan da to zaustavi? Danas, kada se sve to ponavlja, blizu nas, mislim da nas istorija ništa nije naučila. Ništa mi nismo naučili iz prošlosti i sve može opet da se ponovi. Sada, ovde i odmah
Tribina “Inovacije u medijima”, održana u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije medija, pokušala je da da odgovore na pitanja: kako se prilagoditi novim okolnostima, kako zaraditi i opstati, a baviti se novinarstvom pošteno i profesionalno. Na tribini su govorile Slađana Gluščević, glavna urednica “Agrosmarta”; Nataša Heror, direktorka medijske agencije “Media Point” i urednica dvojezičnog portala “Storyteller” Vladimira Dorčova Valtnerova. Tribina je prenošena uživo na Fejsbuk stranici NDNV-a
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”
Nedavno je objavljen novi prevod Puste zemlje sa beleškama i pogovorom Leona Kojena. U njemu se ubedljivo dokazuje da pitanje kako čitati Eliotov spev nije stvar upliva istorijskih ili ma kakvih drugih okolnosti, nego da tekst čitaoce svojom strukturom neprestano uporno vraća na njega, sve čineći ih time jedinim stvarnim protagonistima pesme
“Najvažnijim događajem godine smatram spontano buđenje ekološke svesti u našem narodu. Celog života gledam prljave reke, divlje deponije i težak nemar oko sebe, ali sada se spontano dogodila promena. Ljudi su počeli da shvataju koliko je sredina u kojoj žive važna. Polako nam dolazi u glavu da je važnije kako živimo nego šta sve imamo. I da smo svi zajedno u tome. Ta ideja je bolja od svake ideologije jer se sama od sebe rodila i nametnula”
