Samo jedna stvar je izvesna dve nedelje posle završetka protesta u Islamskoj Republici: kada se Iran zatrese, podrhtava ceo svet, sa dobrim razlogom. Ova država je jedan od ključnih faktora ne samo za ono što se dešava na Bliskom i Srednjem istoku, već i mnogo šire. Vesti o demonstracijama u Iranu su sve ređe, ali Iran ostaje u fokusu svetskih medija
Godinu 2017. Jugoslovenska kinoteka proglasila je godinom Svetislava Ivana Petrovića, velikog ali zaboravljenog filmskog glumca, najuspešnijeg Srbina u svetskoj kinematografiji. Kraj Petrovićeve godine, 28. decembra, obeležava velika izložba o njemu i, tačno osamdeset godina nakon premijere, prikazivanje filma Princeza korala. Ovo je priča o Svetislavu Petroviću i jednom od preko sto filmovima u kojima je glumio
„Ma iz kojih pozicija i ma s kakvim namerama razmišljamo o Jugoslaviji, neizbežan je zaključak da je ona, u oba svoja života, bila okvir za emancipaciju i modernizaciju svih jugoslovenskih naroda i da su se u okviru nje konstituisale buduće republike, danas države, kao i da su najveći uzleti svih pojedinačnih naroda ostvareni upravo u toj zemlji. Kako kaže Mari Žanin Čalić, Jugoslavija je bila najozbiljniji modernistički poduhvat na ovim prostorima, a sve što se dešavalo od kraja osamdesetih i što se dešava i danas, u svojoj suštini je antimodernističko i vraća nas čitav vek unazad"
Nešto slutim da će prvi član nove Medijske strategije – a iz komisije su se povukli svi članovi reprezentativnih cehovskih udruženja – glasiti: "Vučićev mora biti najduži." Mislim na govor
Iznošenjem zahteva za održavanje izbora Pokret slobodnih građana i Narodna stranaka u osnivanju pomerile su za trenutak debatu sa pitanja hoće li i na koji način Dragan Đilas učestvovati u toj trci na uslove za održavanje te trke. Ukratko: traži se da svi učesnici u izbornom procesu imaju ravnopravne uslove i mogućnost da predstave svoje politike svim građanima, a da vlast ni na koji način ne zloupotrebljava svoju poziciju i omogući fer izborno nadmetanje
Početkom pedesetih godina bio sam prvi put posle rata u Nemačkoj. Nije mi bilo žao do temelja razrušenih gradova, osećao sam se kao pobednik, ali nisam likovao. Upoznao sam tada mnoge nemačke pisce, između ostalog i Gintera Vajzenborna koji je bio član sovjetske špijunske organizacije u Berlinu, koju je Gestapo nazivao "Crveni orkestar". Mogao sam da upoznam i Tomasa Mana, ali sam to odbio. Ne umem danas da objasnim zašto, valjda sam se uplašio tako velikog pisca
Sezona je odmora, a Kuba među domaćim turistima i dalje važi za jednu od najprivlačnijih destinacija. O ovom ostrvu je napisano mnogo vodiča i reportaža, sa brojnim korisnim savetima za putnike i informacijama o lokalnim običajima. Međutim, na jedno od ključnih pitanja – kako poslati selfi sa odmora – još uvek nema tačnog odgovora
Nijedna od članica Pozorišne komune nije se ponašala kao današnji sponzori, nije se reklamirala da je omogućila gostovanje nekog slavnog umetnika. To nije bio odnos Lakoste sa Novakom Đokovićem, već saradnja u ime umetnosti
Pitanje koje se nameće nama, koji smo kolateralne žrtve ove svađe dvorskih dama i gospode oko i zbog Vučića, jest da li treba da se opredeljujemo ili ne daj bože navijamo?
"Da bih nahranio 120 ljudi koji rade u mom privatnom pozorištu, trebalo bi samo na kartama mesečno da zaradim (nemam sponzore) pola miliona rubalja. Ali osećaj slobode je vredan svih mojih muka"
Ne znam gde je granica i margina greške, jer je suludo da ceo birački odbor ne ume tačno da prebroji, recimo, 700 glasova. Kao, normalno je kad brojiš do 700 da se zajebeš za 4. Kao kusur u samoposluzi, nema manje od 5 dinara, jel to logika?
"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"
