Sandžak
Identitet na tromeđi
"Svakodnevni život je toliko preokupiran politikom da je to nepodnošljivo", jedan je od ključnih zaključaka na konferenciji o identitetu Sandžaka
Taras Kermauner (1930–2008)
Duga pisma za duže rastajanje
Smrt Tarasa Kermaunera ni za koga u Beogradu nije vest. Toliko je duboko propalo naše samopoštovanje: ništeći one koji su tvorili deo tvog života, poništavaš i sebe
Povratak Lepe Brene
Poslednja Jugoslovenka
Lepa Brena je prva, a možda i jedina osoba na prostorima bivše Jugoslavije koja je do kraja shvatila sva pravila šou-biznisa. Muškarci su je voleli jer je prototip balkanske lepotice. Žene su se identifikovale sa "nežnom ženom". Deca su volela Brenu zbog veselih i pevljivih, "brzohvatajućih" hitova. Danas, posle svega, svi vole Brenu jer je simbol jednog vremena – kada smo svi bili srećni, bezbrižni, visoki i plavi. Baš kao i ona
Knjige – Petar Popović, Rokopisi
Bluz za Keti Bauman
Posle Ilustrovane ex-YU rock enciklopedije Petra Janjatovića i NS-rokopedije Bogomira Mijatovića, dobili smo treću kapitalnu knjigu ovdašnje rok publicistike. I dok prva dvojica autora dokumentovano pokazuju koliki nam je i kakav bio rokenrol, Peca Popović odgovara na pitanje zašto je bio, a onda i zašto ga ima sve manje
Evropsko prvenstvo u fudbalu
Prošlost kao uteha
Dok budemo gledali najbolje evropske reprezentacije u Austriji i Švajcarskoj, sa nostalgijom ćemo se prisećati 1960, 1968. i 1976, pa čak i 1992, kada smo, kao Jugoslavija, imali i igrače i igru, i tim i selektora (Antrfile: Ekskluzivno - Sećanje Dragana Džajića)
Nove vojske bivše Jugoslavije (15)
Bure baruta i mnogo fitilja
U ovom trenutku mreža globalnih, multinacionalnih, nacionalnih, političkih i etničkih odnosa na području bivše Jugoslavije dovoljno je komplikovana da bi se – bez osvrta koji prevazilazi okvire istraživanja o novim armijama bivše Jugoslavije kojim smo se bavili proteklih godinu dana i prethodnih 14 nedelja feljtona – mogla svesti samo na "vojno pitanje"
Izbori i Služba – Operativna praksa
Finalna kontrola
Služba više ne može da pomogne u izbornom procesu, ali može da bude od koristi u postizbornim kombinacijama, jer raspolaže podacima do kojih je došla evidentirajući i eksploatišući ljudske slabosti: gramzivost, osvetoljubivost, ambiciju, seksualne sklonosti i prateće iskorake. Ti detalji pomažu u kontroli ponašanja raznih koalicija, pogotovo ako su razlike u mandatima male
Lik i delo
Aleksandar Vučić
generalni sekretar Srpske radikalne stranke, kandidat za gradonačelnika Beograda
Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (13)
Šta nam je bilo i šta vam se događa
U okviru projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. U razgovoru o reformisanju armija, političkim okolnostima u kojima su obavljene i rezultatima učestvovali su Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić. Učesnici okruglog stola govorili su i o organizaciji oružanih snaga, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, o učešću u mirovnim misijama, o sadašnjoj i pravcima buduće međusobne saradnje. U ovom i narednom broju "Vreme" će objaviti najzanimljivije delove razgovora
Intervju – Sajmon Kuper, autor knjige Fudbalom protiv neprijatelja
Normalni ljudi na stadionu
"Slažem se s Nikom Hornbijem, autorom Stadionske groznice, kada kaže da knjige ne menjaju stvari, novac ih menja. Mislim da će se, kako Srbija bude postajala malo bogatija i politički stabilnija, vaša fudbalska liga automatski popraviti. Ali nikada neće biti ono što je bila u doba Jugoslavije"
Prva Srpkinja na Evroviziji
Probijanje gvozdene zavese
Na konstataciju da će biti jedna od retkih koja će moći da poredi kako su izgledale kanska (1961), zagrebačka (1990) i beogradska Evrovizija (2008) Ljiljana Petrović kaže da to neće moći da učini jer – nije pozvana na ovogodišnju Evroviziju
Vatra i perpetije
Kako smo prvi gasili olimpijski plamen
"Olimpijski plamen" goreo je prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. i, potom, u Los Anđelesu 1932. Bio je neka vrsta slučajne i ne baš značajne oznake Igara, sve dok se nemački profesor Karl Dim nije dosetio kako bi se "olimpijski plamen" mogao upaliti u Olimpiji – na Peloponezu, tamo gde su se tokom najmanje 1200 godina održavala takmičenja koja će inspirisati moderne olimpijske igre