Tribina »Vremena« i CIRSD-a

Srbija između Rusije i Zapada

Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Turska – Pobeda Redžepa Tajipa Erdogana

Tehnički nokaut u prvoj rundi

Pobedom Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima na snagu stupa predsednički sistem koji mu daje gotovo neograničena ovlašćenja. Treba očekivati da će sada još žešće da se obračunava sa opozicijom, da će nastaviti sa islamizacijom zemlje, da će voditi još agresivniju spoljnu politiku

Grčka i Makedonija

Novo poglavlje

Rešavanje decenijskog spora između Atine i Skoplja je primer kako je moguće prevazići probleme na Zapadnom Balkanu. Ako se čitava stvar uprkos mnogobrojnim otporima istera do kraja na red dolazi Kosovo

Intervju – Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava

Protočni bojler ljudskih prava

Čini mi se da se prostor za ozbiljno delovanje civilnog društva smanjuje i to me plaši. Velike organizacije su u teškim finansijskim problemima. Organizacije koje su vrlo glasne u domenu državne politike ili ka državnoj organima doživljavaju pretnje

Sukob »stare« i »nove« Evrope

»Volja naroda« ili naredbe Brisela

Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

Uzbuna u EU

Strah od italoegzita

Da li Italija može da bude primorana na poslušnost, kao što je to učinjeno sa Grčkom, i koliko protektorata Brisel i Berlin mogu da postave u nastojanju da spreče dezintegraciju Evropske unije

Panel-diskusija Fondacije "Fridrih Ebert"

Da li ponovo mesečarimo

Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno

Osiromašeni uranijum u Srbiji

Komisijom protiv NATO-a

Sa 156 glasova "za", nijednim protiv, nijednim uzdržanim, dok jedan prisutni poslanik nije glasao, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 18. maja odluku o obrazovanju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaju na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Celokupna inicijativa i prateća skupštinska rasprava najkraće se može ilustrovati modifikovanom krilaticom: "Il’ si Srbin, il’ si izdajnik"

Portret savremenika – Ana Brnabić, premijerka

Kako joj on kaže

Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše

Bliskoistočna politika SAD

Od lošeg ka gorem

Ono što od evropskih zvaničnika skoro niko ne izgovara glasno, ali većina misli, definisao je savetnik palestinskog predsednika Mahmuda Abasa Saeb Erekat, koji je izjavio da je Trampova administracija "postala problem" i da njegov "bliskoistočni tim nije kvalifikovan". "Svetu su potrebni pravi lideri, a oni (zvaničnici Bele kuće) su trgovci nekretninama, a ne lideri", rekao je Erekat

Aleksandar Vučić i Angela Merkel

Kancelarkin najbolji đak

Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo