Od Izraela sa početka mandata, gde je našao firmu koja bi da premesti aerodrom jer buka smeta građanima, do Italije, koja se opekla o EU, Kostić je napravio pun krug i uspeo da izgubi kofer i ostane bez para za kafu
"Što se tiče Medlin Olbrajt ili Veslija Klarka, mogu da kažem samo sledeće: nikada nisam čuo za bombe koje daju efekte četrnaest meseci pošto ih bacite. I na kraju, ako pitate čak i Klintona, on će vam priznati da su i on i Olbrajtova bili iznenađeni kad je Milošević pao: nisu verovali da će "balkanski mesar" otići bez ispaljenog metka"
Peti oktobar 2005. godine, peta godišnjica od kad je praktično srušen Miloševićev režim, tokom proteklih političkih svađa već je doživeo nekoliko suprotstavljenih tumačenja i reinterpretacija. Valjda je zbog toga i izbegnuta ponuda Evropske unije da pregovori o asocijaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore simbolički počnu 5. oktobra ove godine – mada je već i sam taj početak pregovora možda najkrupniji "ekonomski rezultat" te "demokratske petoljetke"
Izdavač: Rende, Beograd, 2005.
Prevod sa engleskog: Vladimir Arsenijević
Stožernim umetničkim ostvarenjima ovog pokoljenja pisaca, koje će nešto kasnije biti nazvano bit-generacijom, s pravom se smatraju romani Goli ručak Vilijama Berouza i Na putu Džeka Keruaka. Najčešće se, međutim, previđa pionirska uloga Pola Boulsa: on je bio taj koji je romanom Čaj u Sahari (1949) budućim bitnicima poručio da izlaz ne postoji, ali da ga svakako treba tražiti do poslednje kapi ne samo krvi već i svih ostalih telesnih tečnosti
Režija: Robert Rodrigez, Frank Miler
Uloge: Brus Vilis, Miki Rurk, Klajv Oven, Džesika Alba, Rosario Doson, Nik Stol, Elaja Vud.
Film Roberta Rodrigeza i Frenka Milera Grad greha nije samo spektakularno snimljeno i vizuelno atraktivno ostvarenje, već sa sobom nosi jednu posebnu vrstu utehe – izvesno uverenje da zlikovci na kraju stradaju pa i po cenu da i heroji s njima odu do đavola. Drugim rečima, Milerov strip, ovde verno pretočen u celuloidnu vrpcu, pripoveda o poslednjoj mogućoj moralnosti u svetu izgubljene nevinosti
U okviru nedavno održanog Četvrtog internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, u Pančevu je bila predstavljena i izložba "Strip u Srbiji 1955–1972" autora Zdravka Zupana, kao treći nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! prikazuje istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. Kao i prethodnih godina, "Vreme" objavljuje skraćeni tekst autora izložbe o ovom periodu strip izdavaštva, kada kod nas dolazi do velike ekspanzije ovog medija
"Sve ovo ovde kod nas liči na jednu malu porodičnu manufakturu, koja će uskoro, baš kao ona iz špice za Mikijevu radionicu, odleteti u vazduh. Jer ranije ili kasnije, neko će morati da se zapita pred tim rashodovanim strojem: ‘Čemu ovo služi?’ Tek kada se bude stvorila kritična masa onih koje zanima odgovor na ovo pitanje, možda će se krenuti dalje"
Nakon više od tri godine potpunog odsustva iz javnog života Srbije, nekadašnji Miloševićev ministar za privatizaciju i ključni čovek u prodaji Telekoma, kum Zorana Đinđića, šef, a potom i poslovni partner Vladimira Popovića Bebe, prijatelj Jovice Stanišića, Milorada Vučelića, Danka Đunića, Slobodana Radulovića i drugih, ponovo se "ukazao" – kao učesnik u privatizaciji nekoliko firmi
Po onome što su stranački prvaci izjavljivali pre izbora, nijedna od računski ostvarivih koalicija nije moguća, a nijedna od mogućih – računski ostvariva. Tako barem stvari izgledaju javno; iza kulisa u Berlinu akcija teče u dva pravca – u traženju programskih kompromisa koji bi različite kombinacije boja učinili politički mogućim i paralelno u kadrovskoj kombinatorici
