Možemo tek naslućivati šta su sve Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić – dok je Boris Tadić rasprostirao svoje "crvene linije" – onomad naobećavali uticajnim zapadnim političarima da bi se ovi nasmešeni slikali sa dvojicom "lečenih radikala". S obzirom na to da su u pitanju oni čiji je politički otac u tom trenutku sedio u Hagu, obećanja mora da su bila vrlo izdašna
Grenel svakako nije tek onako pozvao Tačija i Vučića na sastanak u Beloj kući. Sigurno je da će tog dana biti nešto potpisano. I da je to nešto već na papiru. Jer, sigurno ih neće tamo danima zatvarati, kao onomad u Dejtonu
Evropom su nekada vladala "tri musketara": Vili Brant, Bruno Krajski i Ulof Palme. Nikada do kraja rasvetljeno ubistvo Palmea stavilo je tačku na zlatno doba socijaldemokratije, čiji sunovrat i dalje traje. Od njihove ere na evropskom vidiku se nije pojavila ličnost koja je imala toliko uticaja na borbu za socijalnu pravdu. Ovo je kratka priča o sjaju i sutonu socijaldemokratije
Nakon brutalne smrti Džordža Flojda u Mineapolisu, crnca koga je ugušio beli policajac, kipovi Leopolda II mažu se crvenom bojom, uništavaju ili obaraju u Briselu i drugim gradovima Belgije. To staro kamenje nekima je postalo odvratno. Debata o kolonijalnoj prošlosti, taj stari problem sa kojim se kolektiv nikad nije suočio, ponovo se rasplamsala i zapalila zemlju
Dok je hiljade ljudi u Hjustonu u ponedeljak odavalo poslednju poštu Džordžu Flojdu, predsednik SAD Donald Tramp je u Beloj kući pozdravio predstavnike policije
Ko je i zašto oteo i zatočio celokupan "kulturnjački" program RTS-a, da li ga je u međuvremenu ubio ili ima šanse da ga pusti na slobodu, i hoćemo li ga uopšte prepoznati kada i ako se to jednom dogodi
Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red
Boško Obradović štrajkom glađu nije postigao ništa. Ipak, njegova istrajnost, prkos, mladost i spremnost da se pobije, to što peca i u kosovskom jezeru u kome plivaju zbunjeni radikalski birači, i što je uprkos svemu prihvatljiv saveznik za tzv. građansku opoziciju, kvalifikuju ga za opasnog protivnika naprednjačke vlasti
Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda
Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan
"Ljudi su normalni. Ovde je samo pitanje kako vi gledate na ljude. Da li ih poštujete ili ne poštujete. Ako im saopštite istinu, oni će se prema njoj odnositi sa razumevanjem i pažnjom. Naravno da uvek postoje oni koji to ne poštuju, i za takve postoje mere. Ali, mi ovde živimo u ograničenim životnim uslovima zato što Vučić nije sposoban da organizuje sistem"
Oni koji u SAD razmah pandemije kovida 19 procenjuju preko broja obolelih i umrlih porede je sa Perl Harborom, 11. septembrom (9/11) i sa španskom groznicom 1918, a ekonomisti sa Velikom depresijom 1929.
