Kako bi odbranio porodicu od Evroprajda, gradonačelnik Beograda je u dogovoru sa SPC oformio Dane porodice, gde će skupiti 100.000 ljudi, a patrijarh Porfirije je štiti nazivajući sagovornicu "bedo jedna"
"Sudar dva identična ovna na brvnu sa istim statistima mora završiti puštanjem jednog niz vodu“, komentariše Tanja Topić prenos beogradskih protesta na televiziji sina Milorada Dodika
Protestna šetnja kretala se od Trga slobode do Keja žrtava racije i spomenika "Porodica". Na kraju protesta, organizatori su pozvali prisutne da sutra dođu na protest u Beograd
"Svi su dobrodošli", kaže Lazović. Novo okupljanje u Beogradu je zakazano za petak u 18 sati ispred Narodne skupštine. Na samoj blokadi biće saopšteni naredni koraci
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
Ukrajinske vlasti kontinuirano mole građane da ne ignorišu signale za uzbunu i da koriste skloništa. Čak i uz traumatično iskustvo privikavanja na sirene iz 1999, nemoguće je do kraja razumeti kako čoveku postane podnošljiv taj grč u stomaku, kako nastavi da spava, radi, uči, vozi automobil, da pije kafu kada čuje taj zvuk. Da li se zebnja ikada istinski sklupča i potisne ili – kao kod Voje Čolanovića – postane “zebnja na rasklapanje”
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”
“Juče sam radio jutarnju smenu, bili smo među prvima koju su se odazvali na poziv zbog masakra u osnovnoj školi na Vračaru”, kaže kolegama jedan od policajaca iz patrole interventne jedinice. “To što sam video, ta krv, ta deca... Ja ne mogu više, juriću ovog monstruma celu noć po šumi, samo da ne moram opet da vidim mesto zločina”
Više od 50 odsto predatog oružja je od strane legalnih vlasnika. Neki koji ga nelegalno poseduju ne žele da ga predaju iz sentimentalnih vrednosi
Mogao bi se na prvi pogled steći utisak da je gospođi Zorani Mihajlović dojadilo da prećutkuje javašluk i galopirajuću dekadenciju okoštalog mastodonta u koji se vladajuća politička korporacija pretvorila. Na drugi pogled, međutim, u njenom iskazu na TV N1 provejava teza Hane Arent o banalnosti zla koja nadilazi epohalne prilike kojima je bila inspirisana: bivša ministarka i članica Izvršnog odbora SNS-a je više od deset godina “samo radila svoj posao”
