Poslovanje u Srbiji – Er Srbija i Etihad

Zajmovi, štednja, i ko je tu lud

Kada se podvuče crta, za samo tri godine Srbija je subvencijama i otpisima dugova Er Srbije prema Aerodromu pomogla "nacionalnog avio-prevoznika" sa ukupno 194,12 miliona evra. Ukupna neto "dobit", ako je uopšte vredi pominjati, za ove tri godine bila je 7,4 miliona evra. U prevodu, da država nije "iskeširala" Er Srbiju, ona bi za ove tri godine ubeležila neto gubitak od oko 62 miliona evra – godišnje. Ali to nije sve. Kada se saberu svi troškovi, država je u ovo, do sada, "uletela" sa cirka pola milijarde evra, u zamenu za 51 odsto kompanije. Etihad je dao zajam od 40 miliona dolara i know how za 49 odsto

Portret savremenika – Maks Veber

Mustra za Srbina budućnosti

Nikad nije loše ponovo čitati Maksa Vebera. No, uvek je loše čitati ga na preskok ili bez razumevanja, a čini se da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo tako čita. Iznenađujuće za jednog pravnika…

Intervju – Gojko Božović, glavni urednik i direktor izdavačke kuće Arhipelag

Najveća konkurencija je kriza ukusa

"Duboko verujem u kulturnu i socijalnu odgovornost izdavača i u to da je izdavač odgovoran najpre prema svojim čitaocima, a ne samo prema mesečnim i godišnjim izveštajima o prodaji"

Različit kvalitet proizvoda na istoku i zapadu Evrope

Ko je kome kanta za smeće

U Hrvatskoj su prebrojavali kolutove salame u smrznutoj pici i ustanovili da ih u onoj namenjenoj hrvatskom tržištu ima manje nego onoj namenjenoj slovenačkom, u Slovačkoj su otkrili da čokolada poznatog brenda ima manje lešnika, u Poljskoj da deterdžent slabije pere nego onaj tamo, u Slovačkoj da je keks sadrži palmino ulje umesto putera, u Mađarskoj nešto već zameraju kremama za ruke, u Srbiji sve isto to, pride da su (neki) brendirani proizvodi i otrovni

Razgovor

Šta je nama Ejmi Vajnhaus

"Imaš tu ikoničku sliku sa beogradskog nastupa, gde ona, onako razvaljena, grli samu sebe, jer nema nikog drugog i, u stvari, vidiš samo devojčicu kojoj treba zagrljaj. I ona nema kad da peva jer joj treba zagrljaj. Ta slika je nešto kao Isus 21. veka. Onaj kog znamo je razapet, raširenih ruku, Isus 21. veka grli samog sebe ili se grči i brani se od sveta"

 

Novi Deltini projekti u EU i zemljama regiona

Održivost automobilske industrije u Kragujevcu

Šta nama dođe Fijat

Bivalo je mnogo pokušaja da se odredi da li je ugovor sa Fijatom bio dobar ili loš potez države Srbije, i nijedan – naravno – nije mogao do kraja da odgonetne šta je to Srbija obećala i dala u prethodnih skoro devet godina, jer najveći deo ugovora i prethodna i ova vlast skrivaju

Samit Zapadnog Balkana i Forum civilnog društva

Osvajanje Trsta

Šta se događalo u Trstu tokom Foruma civilnog društva i Samita Zapadnog Balkana? Gde se pila kafa, gde je bio Ivica Dačić i o čemu je pevao Rade Šerbedžija

Štrajkovi u Srbiji

Kriza sistema improvizacije

Vlada pravilo da one zemlje koje su spore i nevoljne u reformama investitorima moraju platiti više – a najviše one gde o privilegijama investitora odlučuje najuži krug političke superstrukture, to jest gde o svemu može da odluči šef takve superstrukture. To je vrzino kolo iz koga je, takođe, opasno naprečac iskakati, kad se već toliko zavrtelo da je izgubilo svaku meru

Baština i mi

Da li i kome nasleđe vredi

"Skoplje 2014", "Beograd na vodi", rušenje i nadograđivanje starih gradskih četvrti Novog Pazara, Subotice i Prizrena, primeri su koji konkretizuju odgovor na pitanje kakav je uticaj naše društvene i političke svakodnevice na nasleđe, kojim se bavila nedavno održana međunarodna konferencija "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi" (organizatori Evropa Nostra Srbija i Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope)

Komunikacije

Koliko je efikasna jedna kampanja

Ovo godine su kod nas prvi put dodeljene Effie nagrade na istoimenom festivalu na kojem su se ocenjivale kampanje sa posebnim akcentom na efikasnost – šta je konkretno oglašivač postigao kampanjom

Industrija softvera u Srbiji

Nedostatak kadrova i siva ekonomija

Premijerka Srbije Ana Brnabić pomenula je digitalizaciju kao jedan od najvažnijih zadataka nove vlade. Niko ne kaže da digitalizacija nije važna, ali to je ipak samo jedna kockica u mozaiku Srbije kao informatičkog društva. Da bi digitalizacija donela značajniju korist čitavom društvu, potrebno je, pre svega, informatički opismeniti stanovništvo i iskoreniti siromaštvo, omogućiti ljudima da uživaju u savremenim i lako dostupnim tehnologijama umesto da svakodnevno brinu o goloj egzistenciji