Upravni odbor Filmskog centra Srbije kojim predsedava Jelena Trivan bez obrazloženja je odbio da sufinansira filmove Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika. Učinio je to „zato što mu se može“, kaže Dragojević
Vučić je do sada imao mnoštvo prilika da pokaže političku zrelost (veština nije sporna), pluralizuje scenu i podeli odgovornost. I sve ih je nepogrešivo propustio
Ako kao relikt prošlosti zanemarimo početak 2000. godine kada je Vučić, u klasičnom radikalskom stilu, obećao da "ćemo Kosovo i Metohiju, kao i Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, bar onaj deo koji je izgubljen u poslednjoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, vratiti", zanimljivo je da se predsednik Srbije permanentno, sve do današnjih dana, bavio podelom Kosova
"Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama"
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
U godini u kojoj je nacionalna avio-kompanija trebalo da bude na zelenoj grani i da poleti na krilima novih aviona, priča se samo o otpuštanjima, racionalizacijama i smanjivanju troškova. Kao da se veliki balon izduvao i kao da se traži rešenje za godine u kojima računi neće biti plaćani iz budžeta
Parlament je zadržao svoju zakonodavnu funkciju tokom "Majine" tri godine, ali je, isto tako, ostao jedna od retkih "pričaonica" u elektronskim medijima Srbije koju Vučić nije mogao da uguši. To je dalje značilo da Skupštinu – ako se već ne može ukinuti – treba srozati na najniži mogući nivo, oduzeti joj svaku kredibilnost i dovesti do njene negledljivosti. A Maja Gojković tu ulogu – kreatora besmisla u parlamentu – sa izuzetnim uspehom igra od proleća 2014.
"Preduslov da bismo u diskusiji o ekspozeu uopšte mogli da govorimo o suštini jeste da postoji elementarni red u Skupštini. A mi smo na prethodnoj sednici imali epizodu gde je predsednica Skupštine potpuno ignorisala Poslovnik i dozvolila poslanicima SNS a da dobacuju, i još je to opravdala izjavom da je reč o negodovanju. To je zaista uvreda za Skupštinu"
Entuzijastični prvi potpredsednik Vučić očigledno veruje partnerima iz Emirata toliko da na televiziji sa nacionalnom frekvencijom izjavi kako će "Er Srbija uzeti poslove mnogim svetskim avio-kompanijama, pa i nemačkim, i biće najjača kompanija u regionu"
O likovima i delima potpredsednika Demokratske stranke – ukratko
Matija Bećković, član krunskog saveta ("Press")
Do sada je bilo više predloga da se redukuju skupštinski TV prenosi koje su iznosili uglavnom poslanici vladajuće stranke. Izgovori su uglavnom bili obezbeđivanje radne atmosfere, onemogućavanje zloupotrebe govornice, zaštita narodnog zdravlja...
