"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora"
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Evropska unija je zajedno sa Uneskom još 1998. godine započela intenzivan rad na rehabilitaciji delova Istanbula Fener i Balet koje su uvršćene u svetsku kulturnu baštinu. Mnoge kuće su obnovljene evropskim novcem. Novi urbanistički plan na istoj lokaciji predviđa, međutim, moderne tržne centre i hotele, pa bi tridesetak tek obnovljenih kuća trebalo da se sruši. "Oni nam grade, a mi rušimo, pa to nigde nema", protestuju u udruženjima građana
Nije reč o postojanju poreza uopšte uzev, mada bi i o tome moglo, reč je o drastičnim promenama pravila kako se kome ćefne, a na položaju je da mu/im se može: recimo, u Srbiji se porez na nekretnine razrezuje otkako Srbija postoji, ali donedavno nije bio naročita stavka u kućnom budžetu, a sada, prema već usvojenim izmenama ne da jeste, nego je za mnoge van granice plativosti. Da li je slučajnost ili pak namera, tek na sajtu Kancelarije za evropske integracije u objavljenim odgovorima na upitnik Evropske komisije nedostaje Poglavlje 16 – Oporezivanje
"Građanski Beograd, onaj sada tihi, što ga nema po prijemima i fotosima sa banketa posle modnih revija i ne znam kakvih već skorojevićkih korzoa za prikazivanje, onaj Beograd što čita knjige, koji uživa u dobrim prevodima, kog je stid da bude deo opšteg socijalnog neukusa, onaj razočarani Beograd, čestiti, koji zna šta je data reč, koji ima memoriju a ipak prašta, koji je nekada stajao u redovima ispred Kinoteke zbog Viskontija i Bergmana i Tarkovskog, koji je voleo i pamti Nedu Spasojević na primer, koji nema novaca sada, ali je duhom zamašan, taj Beograd zna koliko bole Glembajevi – na više razina"
Kad ovaj broj "Vremena" bude u čitaočevim rukama, Miroslav Mišković, nesporno najbogatiji srpski privrednik, priređivaće gala ručak u beogradskom Interkontinentalu, a povodom jubileja, dvadeset godina Delte. Biće zanimljivo ko će doći na proslavu, a možda još zanimljivije saznati koga domaćin nije zvao na slavlje
Posle terorističkog napada na Aerodromu Domodedovo predsednik Rusije kritikuje anarhiju, traži odgovornost aerodromskih vlasti i bolju zaštitu vitalnih mesta. Pominje i Olimpijadu u Sočiju 2014
Iako će njegovi budući biografi imati silnih problema da utvrde da li je Arnold Švarceneger bio lošiji kao glumac ili kao političar, bivši guverner Kalifornije ne bi trebalo da strepi od budućnosti. Ima više nego dovoljno novca, više nego dovoljno političkih i drugih veza, a u najgorem slučaju mogao bi da drži ozbiljna predavanja o tome kako uspeti u Americi
Srebrne čaše su bile obavezni deo trpeze srpske srednjovekovne gospode. Iznošene su povodom proslava, da označe status onoga ko ih iznosi i onoga zbog koga su iznete. Neke od njih je moguće videti na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti
Na ulicama Kaira samo u dva dana vaš reporter je video najmanje pedeset Zastavinih vozila, "stojedinica", vidljivo krpljenih i to bukvalno žicom i kanapom. Danas je robna razmena između dve zemlje simboličnih 40 miliona dolara, a mogućnosti su znatno veće, kao što su nekad bile
