Nešto pre devet sati izjutra, 11. septembra, Sjedinjene Države ušle su u rat. Za razliku od svih prethodnih ratova u dvestogodišnjoj američkoj istoriji, ovaj se vodi protiv nevidljivog i zasad nepoznatog neprijatelja, koji je dokazao da je u stanju da za svega par sati nanese neviđene ljudske žrtve i materijalnu štetu najmoćnijoj zemlji na svetu
Radna verzija
"Najefikasnija barijera – javnost u radu"; "Vreme" br. 556
Lukašenko već shvata da mu je kraj blizu. On čak i zna detaljni plan svog kraha, ali ništa ne može da učini. Prosto paniči. Mislim da se otprilike tako oseća čovek koji se survava u duboku provaliju – dugo leti i shvata šta se dešava, ali ništa ne može da učini
U ove predizborne dane, na opozicionim skupovima građani nose transparente sa fotografijama nestalih i likvidiranih. "Ovde je rat, niko više nije bezbedan", kaže Svetlana Zavadskaja, supruga nestalog Dmitrija Zavadskog. Zavadski je nakada bio omiljeni Lukašenkov kamerman.On je nestao jula prošle godine kada se zaputio na aerodrom u Minsku
Više od 40 odsto ispitanika smatra da se njihova ekonomska situacija pogoršala u toku poslednjih šest meseci. Samo deset odsto konstatuje poboljšanje, dok 50 odsto, naravno, ima nepromenjenu situaciju. Činjenica da broj "gubitnika" nadmašuje broj "dobitnika" sa 4:1 svakako je nešto što bi trebalo da bude povod za ozbiljnu zabrinutost sadašnjih vlasti. Pozitivna okolnost je, ipak, što među onima čija se situacija pogoršala znatan procenat, više od jedne četvrtine, krivi prethodni režim. Osnovni izazov za novu vlast biće kako unaprediti situaciju za 40 odsto ljudi umesto samo za deset
"Ova jesen me neodoljivo podseća na 1995. godinu, na vreme kad je trebalo da zaživi program pokojnog gospodina Avramovića. Tad je počela strašna hajka na njegov program reformi zato što je trebalo da se dese suštinske promene, da bi vlast kasnije mogla da kaže kako narod nije za promene. Sadašnju hajku na reforme vodi ista grupa ljudi kao '95. godine"
Mene Srbija poslednjih mesec dana podseća na zemlju u kojoj smo svi jedna velika porodica i gde su javni napadi besa i ludila nešto krajnje normalno. Najčešći povod je odnos prema prošlosti (bližoj i daljoj) i lične netrpeljivosti odraslih ljudi
